Свети Сава – слава Светосавске омладинске заједнице

Светосавска омладинска заједница Епархије ваљевске прославиће своју славу, Светог Саву, освећењем жита и резањем славског колача у четвртак 26. јануара у 19 часова у Храму Покрова Пресвете Богородице, после чега ће у Парохијском дому бити уприличена трпеза љубави. Ђакон Мија Бојиновић, духовник заједнице, позива младе људе да се придруже великој Светосавској породици и да учествују у заједничким дружењима и реализацији бројних племенитих активности.

Дођите на Светосавску академију у Ваљево!

У току су последње припреме за традиционалну Светосавску академију коју заједно припремају ученици Ваљевске гимназије уз помоћ професора, а уз подршку Епархије ваљевске и Центра за културу Ваљево. Музичко-сценски игроказ „Остајте овде“ у којем учествује петнаест ученика ове школе, режира професорка српског језика и књижевности Анђелка Јеремић, а за музичке делове, наступе хора и фолклорне секције задужен је професор музичке културе Марко Томић. Игроказ је још један начин да се покаже актуелност Светог Саве, његова вечност и свевременост, каже проф. Анђелка, док протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски први, истиче да ће Светосавску беседу казивати викарни Епископ новобрдки Иларион, који је по угледу на Светог Саву, већ направио избор, определивши се за монашки пут уместо глумачке каријере. Среда 25. јануар, 18 часова, Центар за културу Ваљево, улаз слободан.

Обележена осамдесет и прва годишњица Погрома у Новом Саду, Епископ Исихије служио парастос

У понедељак, 23. јануара 2023. године, на новосадском Кеју жртава Рације обележена је осамдесет и прва годишњица злочиначке Новосадске рације, која се догодила у јануару 1942. године.
У подне, код споменика „Породицаˮ, сабрали су се представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада и Скупштине Војводине, представници покрајинских, градских и војних власти и институција, амбасадâ Израела и Мађарске, градоначелници и представници страдалних градова и општина у Републици Србији, политички и културни делатници, потомци невино пострадалих у Погрому, као и многобројни народ.
На почетку програма присутнима се обратио г. Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, који је истакао да постоје датуми који нису само део историје и сећања већ представљају велику животну лекцију за све нас, као и за оне после нас. „У те датуме спадају и ови јануарски у којима одржавамо помен на језиво страдање наших суграђана пре осамдесет и једну годину. Сећање на ове дане мора вечно да живи и зато Град Нови Сад покреће процес изградње Меморијалног центра посвећеног жртвама јануарског Погрома 1942. године. То је наша људска и историјска обавеза и одговорностˮ, нагласио је градоначелник Новог Сада.
У наставку програма, г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, одржао је помен у име Јеврејске заједнице Србије.
Помен невино пострадалим жртвама Новосадске рације служио је Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење новосадског свештенства. У наставку помена чланови хора Саборног храма „Свети Георгијеˮ појали су тропар и кондак светим мученицима бачким. После помена, Преосвећени владика Исихије је изговорио пригодно слово:
„Уважени господине градоначелниче, уважени председниче Скупштине Војводине, уважени господине генерале и остали представници Војске Србије, уважени представници покрајинских и градских институција, ваше екселенције амбасадоре Израела и отправниче послова Амбасаде Мађарске у Србији, поштовани градоначелници и представници градова и општина мученикâ пострадалих у Другом светском рату, драги брате раби Исаче, драги ученици новосадских школа основних и средњих, поштоване госпође и господо, драга браћо и сестре!
Велика ми је част припала данас да могу да одслужим овај свечани помен и да се заједно са Новосађанима и са нашим гостима молитвено сетимо те наше браће и сестара пострадалих невино у оне страшне јануарске, богојављенске дане, овде у Новом Саду 1942. године. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја – мога брата и саслужитеља у Христу, а, пре свега, духовног оца, уз кога сам узрастао у овим бачким крајевима више деценија – предводио сам ову службу помена. Хтео бих да вам се обратим са неколико речи и мисли поводом овог свечаног догађаја.
Сетимо се, браћо и сестре, уз помоћ овог ветра који брише овим Кејом новосадским, тих ледених дана 1942. године, одмах иза Богојављења, одмах иза празника када се Бог у највећој мери открива онима који верују, и, одмах иза тога, сетимо се те зиме која нам на најстрашнији и језивији начин представља супротност од Богојављења – скривање од Бога, одбацивање Бога, одбацивање и људскости као највећег дара Божјег, одбацивање не само љубави, саосећања и милосрђа него и најосновнијег људског инстинкта – самоодржавања. Сетимо се страшне муке које су претрпели наши Новосађани, наша браћа и сестре преци у тој зими богоостављености, када су невини извођени и мучени и када су сви примили најстрашнију могућу смрт – бацани су под лед у ову величанствену реку Дунав, која је заувек остала освећена тим њиховим страдањем.
Знамо да Црква учи да мученичка крв освећује сву твар и да они, заједно са Првомучеником Господом нашим Исусом Христом, освећују земљу својом крвљу и њихова крв се уграђује у основе Цркве, а Црква јесте заједница са Богом, заједница у љубави и заједница људи једних са другима. Свечани кондак који опева мученике бачке гласи: Својом крвљу натописте њиве, реке, села и градове! Речи кондака повезују мученике бачке са свим мученицима Цркве. Као што је раби у својој молитви наводио стратишта у којима су страдали Јевреји, на истим тим стратиштима и неким другим по нашој земљи страдали су наши Срби, од Косова до Јадовна, и све Господ пригрли и увенча. Ми се клањамо њиховом невином страдању и молимо њих да нас заступају пред Господом и да нас оснаже љубављу и праштањем.
Није нама, браћо и сестре, циљ да се светимо. Божја је освета. Бог зна свакога од нас пре него што смо створени и Бог свакоме од нас даје и могућност да увидимо своје грехе, да се покајемо и да тиме примимо опроштај и много више од тога – да постанемо заједничари Царства будућег века. Бог онима који су невино пострадали даје посебну силу да нас заступају и да нас оснаже у љубави и у праштању, да бисмо се тако и ми сами чистили од својих грехова, јер свако ко опрости другима оне грехе које према њему врше, он ће и сâм примити опроштај од Господа. Заједно са њима кличемо ка Господу и прослављамо Га и заједно се молимо да у онај дан чујемо: Уђите у рај, децо бесмртности!
Невине жртве су увек победници, а џелати, који извршавају своје грехе и који су надахнути демонима и самим Сатаном, увек су губитници. Једино је покајање могуће ономе ко увиди грех. Стога грех морамо да објаснимо, да га опишемо, забележимо и у аналима, као и у научним и историјским радовима, али и у својим срцима. Зато се наша Црква труди да стално одржавамо помен у којем молимо Господа да упокојене невино пострадале држи у Свом сећању, а уједно да нам помогне да их и ми одржавамо у свом сећању. Чули смо од господина градоначелника да се заједничким снагама трудимо да подигнемо Меморијални центар који ће читаво наше друштво да подсећа на те догађаје, на та страдања, и да нам омогући да их још дубље држимо у својим срцима и у свом уму. Исто тако се трудимо да нашој омладини пренесимо те догађаје, те темеље нашег постојања. Зато је већ скоро дошло до тога да се наставна јединица која обрађује страдања и такозвану Рацију у Бачкој и у Новом Саду предаје у свим школама у нашој земљи.
Пожелео бих свима да сећање држите у својим срцима и да се сви – свако на своме плану – трудимо да то имамо пред собом; да успостављамо молитвену везу са светим мученицима и да се тако сви нађемо пред Господом славе и да сви заједно са Њим уђемо у Његово Царство.ˮ
Цвеће на споменик „Породицаˮ положили су г. Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, представници Покрајинске владе; г. Јахел Вилан, амбасадор Израела у Републици Србији и г. Габор Палинкаш, први секретар и отправник послова у Амбасади Мађарске у Београду; представници страдалних градова и општина у Републици Србији – Крагујевца, Краљева, Шапца, Сремске Митровице и Земуна; представници Јеврејске општине Нови Сад, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Јеврејских општина Србије из Београда, Зрењанина, Суботице, Сомбора, Панчева и Кикинде; представници Матице ромске, као и потомци невино пострадалих жртава Новосадске рације.
Венац са брода Речне флотиле у Дунав су спустили, на челу са војним свештеником Селимиром Вагићем, представници Скупштине Града Новог Сада, Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске.
После програма уприличеног на Кеју жртава Рације, присутни су се упутили ка новосадској плажи „Штрандˮ, где је служен помен код спомен-плоче жртвама Погрома у јануару 1942. године.
Извор: Епархија бачка

Недеља после Богојављења у Саборном Храму

Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског г. Исихија, началствовао је Светом Литургијом у Храму Васкрсења Христовог у 32. недељу по Духовима или недељу по Богојављењу. Саслуживало је братство светиње, а сабрао се велики број верника које је поучио јереј Дејан Трипковић, истакавши да се јеванђеље Христово у многоме темељи на покајању. Важно је кајати се за сопствене грехове и прихватити Христово учење, односно Њега као Спаситеља. „Достојевски је поред оца Јустина, био велики проповедник покајања“, рекао је беседник, посвећујући пажњу роману „Злочин и казна“ и јунацима тог дела, који прво убијајући друге, убијају себе, али се кроз покајање враћају себи и поново се рађају.

Протођакон Владимир Јарамаз (1980-2023) сахрањен на градском гробљу у Никшићу

Новопрестављени слуга Божји, протођакон Владимир Јарамаз, сабрат Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, сахрањен је, у недјељу, 22. јануара 2023. године, на градском гробљу у Никшићу.
Чланови породице и родбина новопрестављеног слуге Божјег Владимира Јарамаза, који је страдао, у петак 20. јануара, у саобраћајној несрећи, на магистралном путу Никшић – Подгорица, примали су саучешће у цркви Светих апостола Петра и Павла у Старом никшићком гробљу, до 13 часова и 30 минута, када је поворка кренула ка Саборном храму Светог Василија Острошког.
Опијело су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва из Мирополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и других Епархија наше свете Цркве, и уз молитвено учешће великог броја народа, који је својим присуством исказао колико је о. Владимир био вољен и поштован.
Одломак из светог Јеванђеља прочитао је Преосвећени владика Методије, након чега се од свог пријатеља, кума, брата, саборца и сатрудника врло емотивним и надахнутим ријечима опростио протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.
Казао је да је у трагању за тренутком сусрета са Господом живот водио протођакона Владимира Јарамаза широм шара земаљскога.
„Водио га је од ове Саборне Цркве гдје се родио и за цркву Божију проходао, Жупског манастира и Острога и Светог Василија, гдје се код оца Лазара гријао топлином и смислом, Цркве Светог Димитрија на Крушевцу код оца Бориса и Храма Христовог Васкрсења, гдје је дванаест година ђаконовао тако торжествено као мало који ђакон у нашој Српској Цркви, Херцеговине и Тврдоша владике Атанасија, па до завјетног храма на Врачару, Косова и Метохије, славне Пећаршије и Високих Дечана, гдје му Никшићани са братијом код краља молитве узносе, далеке Јужне Америке, коју је са Митрополитом Амфилохијем похођаше, Париза, Беча, Лондона и Рима који, још као студенти, походисмо и у катакомбама славним доброга пастира сретосмо, па даље до Москве и Петровграда за које нас је Свети Петар Цетињски аманетом везао, агорама Атине и нектара Егине, Солуна Димитријевог и необичних Метеора Јоасафа српскога који као последњи Немањић на њима Бога тражаше и Свете Горе врта Пресвете и царске лавре Хиландара одакле га оци светогорци од Тројеручице игуманије поздрављају“, навео је о. Слободан.
Подсјетио је да је на том путу трагања за сусрет са Господом, протођакон Владимир стизао до Кападокије ранохришћанске гдје су заједно, о Васкрсу Свијетле седмице, „љета Господњег двијехиљадитог, подстакнути зовом душе и вјековa“, са Митрополитом и богословцима о Косову распетом пјевали и славној Светој Софији Цариградској, до Јерусалима града и ријеке Јордана.
„Много је дивних заједничких и благословених љета прошло, куме, цимеру, брате, пријатељу, сапутниче, састрадалниче, саборче, сатрудниче, саслужитељу, који си својом ведрином, сусретом, загрљајем, осмјехом, пјесмом, игром, био украс наших живота, радост наших радости, весеље наших весеља, ведрина нашег плаветнила. У име свих твојих кумова и пријатеља да ти захвалимо за сваки измамљени осмјех и радост нашој дјеци, коју си гледао као своју, коју си дјечјом безазленошћу плијенио. Једноставно био си радост дјечје радости и осмјеха омладине. Волио си живот, Владимире и јуначки си га трошио. Умјели смо се братски због тога пољутити и измирити. Али, и то је живот, живи однос, живот у пуноћи“, рекао је о. Слободан.
Када одлазе пријатељи велика је туга и бол, али нема празнине, јер, по ријечима свештеника Јокића, све је испуњено љубављу Васкрсења Христовог.
„Када се са Христом причешћујемо онда се са Њим, у Тијелу Његовом сједињујемо, а кроз Њега и у Њему један са другим једно бивамо. То је Црква, и то је живот. Црква као жива заједница. Да волиш и будеш вољен неизмјерном и несебичном љубављу. Живот у пуноћи. Радујете се у страдањима, каже апостол Павле, јер спасење нијесу успјеси и каријера наша у овом свијету, испуњеном пропадљивошћу и бесмислом, већ укидање смрти у царству љубави, а царство љубави Владове је било благољепно и торжествено свештенослужење и украшавање дома Господњег“.
„Кажу Свети оци да ће Господ судити човјеку у ономе у чему га нађе, а ево тебе је протођаконе нашао у богослужењу, у жили куцавици наших живота, оној служби којом си се украшавао, а коју си и својим вишњим појањем украшавао и у којој си се испуњавао и радовао. Па нека ти Господ по тој служби суди“, казао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
Над одром блаженопочившег протођакона Владимира Јарамаза ријечју архипастирске бесједе обратио се Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Каазо је да је протођакон Владимир прерано отишао и тешко да можемо да нађемо ријечи утјехе у тужном тренутку растанка од младог човјека.
„Он је у пуној снази, у најљепшим годинама отишао, изненада. Његов живот се прекинуо у саобраћајној несрећи као што то врлочесто бива. Оставио нам је велику жалост својим одласком. Иако смо сви ожалошћени, али најтеже је његовој породици, супрузи Милици, дјеци Ангелини и Дивни, његовим честитим родитељима, сестрама, родбини, најужој породици. Увјерен сам да ово наше саучешће, у овако великом броју, даје снаге ожалошћеној породици и да поднесу овај бол и превелики губитак. Умјесто ријечи, чини ми се да нас више тјеше сузе и стисак руке и опште осјећање саучешћа, јер смо као Црква Божја, увијек обједињени и у жалости, и у радости, а данас, у овом моменту осјећамо сви једно“, рекао је Митрополит.
Истакао је да нам је наш ведри, никад прежаљени и увијек радосни ђакон Владимир, својим примјером показао како да се тјешимо.
„У свом животу, колико год био човјек отворене душе и радознао да види све што је лијепо и корисно, он је, ипак, само знао за Цркву и службу у Цркви. У томе је налазио пуноћу радости и ту радост је ширио око себе. Приговарали смо му да не води довољно рачуна о свом здрављу, али такав је био човјек, али он је служио Господу до свог последњег издиханија“, рекао је Високопреосвећени Митрополит, подсјетивши да су последњи пут служили заједно на Богојављење, а о. Владимир и на Светог Јована када га је Бог узео себи.
„Тада је своју мученичку крв пролио и његов предак свештеник Ристо Јарамаз. Има у томе дубоке символике и тајне, а протођакон Владо се много потрудио да заблиста спомен међу нама људима, свештеномученика Риста Јарамаза. Он је са потомцима свештеномученика Риста открио његов гроб, опрао његове мученичке кости, изложио манастиру Косијереву. Заједно смо га прославили као новог свештеномученика и заступника пред лицем Божјим“.
„Ожалошћена породице, родбино, драга браћо и сестре, помолили смо се Богу и отпјевали ове погребне химне. Тако потврђујемо нашу свету вјеру да и у највећој жалости нећемо клонути духом, него нас кријепи наша света вјера, даје нам наде и надамо се да ће породица нашег ђакона Влада напредовати. Гдје има потомства, има утјехе, биће и радости. Нека Бог излије благодат и утјеху на породицу, нека небеско покровитељство, јер Бог штити оне који су остали без оца, па им је Отац наш Небески ближи него осталима, Он их узима у своје окриље и руководи их у животу. Нашем Владу нека Бог дарује награду његову велику љубав према Цркви и светој служби, за оно дивно појање и служење, за ведрину коју је уносио свуда. Сада, иако се растајемо али ова света служба чини да је и туга свијетла и да у њој има неке духовне свечаности и да нам она даје снагу и утјеху“, закључио је Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије.
+ + +
Протођакон Владимир Јарамаз (1980-2023), сабрат Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, упокојио у Господу у 43 години живота на празник Сабора Светог Јована Претече и Крститеља, 20. јануара 2023. љета Господњег, одслуживши Свету литургију и причестивши се Светим тајнама Тијела и Крви Господње.
Страдао је у саобраћајној несрећи која се догодила око 14,15 часова на магистралном путу Никшић – Подгорица.
Отац Владимир је рођен је 10. маја 1980. године у Никшићу. Студирао је Богословски факултет у Фочи и Београду, као и Факултет визуелних умјетности у Подгорици.
У чин ђакона рукоположен је 6. јануара 2010. године, а чином протођакона одликован је 21. фебруара 2015. године.
Иза себе је оставио супругу Милицу и ћерке Ангелину и Дивну.
Вечан ти спомен, достојни блаженства, драги наш оче Владимире!
Извор: Радио Светигора

Недеља после Богојављења у Покровском Храму

У недељу после Богојављења, 31. по Духовима, служена је Света Литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице, у молитвеном присуству великог броја верника. Началствовао је протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић, саслуживало је више свештенослужитеља уз појање певнице и Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“. Подсећајући на једног од главних актера Богојављења, Светог Јована Крститеља, отац Зоран је истакао да је главна тема проповеди, како Светог Јована, тако и Господа – покајање, па се са правом може рећи да је хришћанство вера покајања, борба против зла у себи и у свету. „Покајте се – речи свете и чудотворне, у стању да човека пробуде из греховног сна, да грешника претворе у праведника, разбојника у светитеља“, истиче беседник, закључивши да се уз Божју помоћ човек може одрећи лошег пута и поћи путем покајања у сусрет царству Небеском.

У среду Светосавска академија у Ваљеву

Епархија ваљевска и Ваљевска гимназија позивају на традиционалну Светосавску академију у среду 25. јануара од 18 часова у Центру за културу Ваљево. Беседу о Светом Сави казиваће викарни Епископ новобрдски Иларион, а музичко-сценски рецитал „Остајте воде“, извешће ученици Ваљевске гимназије уз вођство својих професора Анђелке Јеремић и Марка Томића. Учествују још и Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, камерни хор „Емануил“, као и хор Ваљевске гимназије. Улаз слободан. Добро дошли!

Епископ Исихије на Савиндан служи у Храму Васкрсења

У петак, 27. јануара 2023. године, на празник Светог Саве, првог архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије ће служити Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву од 08:30 часова.

Свакодневне Литургије у Новом насељу и Лелићу

Ове недеље, закључно са суботом 28. јануаром, свако јутро се од 7:30 часова служи Света Литургија у Храму Светог Георгија у Новом насељу, као и у манастиру Лелић од 7 сати. Изузетак је петак 27. јануар, празник Светога Саве – Савиндан, када света служба у Храму у Новом насељу почиње у 9 сати, односно у Лелићу од 8:30 часова.

Богојављење у Храму Светог Георгија

Празник крштења Господа Исуса Христа – Богојављење литургијски је прослављен у Храму Светог Георгија Победоносца у Новом насељу. Светом службом је началствовао протојереј Горан Анђелић, а саслуживао је ђакон Мија Бојиновић који је беседио о Богојављењу, величини празника, али и о символици богојављенске воде којој треба да приђемо стрпљиво и са вером. Отац Мија каже да треба да је држимо у лепој флаши крај икона, да је користимо на здравље и спасење. „И та вода обасјава наше душе“, истакао је беседник, апелујући да тој води не приступамо магијски, то је велика светиња Божја, она не може да се поквари и она је још један доказ да Бог постоји. Након Литургије извршено је велико водоосвећење.