Преподобни Пајсије Величковски: Опрости, благослови и моли се за мене грешног

Немој мислити да у било чему трпиш од брата свога. У нама самима, и поред његових поступака, постоји зло. Ако и претрпиш неку неправду, онда за будућу награду у свему прекори себе, а не ближњег. У свакој ствари покушај да себе осудиш, сматрајући се обичном земљом, јер ћеш, ипак, опет у њу отићи. Увек реци ове три речи: „Опрости, благослови и моли се за мене грешног“.
Никада не тражи нешто што ти није потребно. Навикни се да о свима говориш само добре ствари и понизи се. У томе се састоји велико смирење, извлачење душе из пакла, одсецање страсти, велика победа и јако оружје против ђавола. Нека нас Господ Бог укрепи, да издржимо све увреде.
Онај ко хоће да се спасе не треба да се плаши гневних јадиковки које долазе од демона или од људи, јер се у људском животу дешавају многе промене: људи се мењају из зла у добро, из туге у љубав. Онај ко се уплаши обично пада у слабост и малодушност.
Ако се неко навикне да бежи од туге, или да се сели са места на место, или да бира време када почне да се подвизава, у све дане свог живота неће наћи ни времена ни места где ће му то имати користи.
Треба да видимо милост Божију, и да се у њу надамо, и да се сећамо Његових славних чуда, и да тражимо помоћ од Њега јер, у свакој потреби или тузи Бог нас не оставља. Он никада не допушта искушење које је веће од наше снаге, и зато треба увек са благодарношћу према Њему, а зарад будућих вечних благослова, храбро носити свој крст и трпети све тешкоће које нам се дају на одређеном месту и време. По речима апостола: „Морамо ући у Царство Божије кроз многе невоље“ (Дела 14, 22). Тим уским и тешким путем достићи ћемо веће и савршеније трпљење, и не само да се нећемо лишити корисног, него ћемо задобити и милост Божију, и нећемо губити време свог живота у празно.
Подвижнику приличи да буде јак у свакој тузи, и да срце своје учини као тврђаву, а не да буде слаб као вода. Овај живот се окреће као точак, никада није трајан и ни у чему није доследан. Некад човеку дође благостање и сви га поштују, а некада се деси да га људи прогоне. Онда не треба бити тужан. Понекад туге, напади и страсти долазе од демона, и због тога не треба да се жалимо. Све нам то долази по допуштењу Божијем и ради нашег спасења. Све то тада пролази, како је уређено Његовом благодаћу, која нас кажњава, али нам и опрашта.

https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B3-r26637/