Савремено човечанство пати од многих менталних поремећаја и болести. Две од њих најчешће су анксиозност (анксиозност) и непажња. Пошто су то два не само различита већ и супротна стања, разјаснићу на шта мислим.
Прво о анксиозности. Људи брину о хиљаду ствари. Становници сиромашних земаља углавном су забринути за свој насушни хлеб и свој опстанак; становници богатих земаља брину како да задрже оно што су стекли и како да то увећају. На овај или онај начин, и једни и други имају своје бриге везане за своје материјалне потребе, за земаљски живот. И верници и неверници, и хришћани и нехришћани, сви смо се, са врло малим изузецима, фокусирали на своје материјалне потребе, на жеље и потребе тела, а занемарили или потпуно заборавили потребе и жеђи наше душе.
То је управо други велики поремећај, друга велика болест века — равнодушност према души. Као што видимо, и једна и друга – забринутост за материјалне ствари и немар о духовним стварима – иако супротне, иду руку под руку; у великој мери једна условљава другу.
Овде говоримо о нечему веома важном и волео бих да смо тога итекако свесни. Реч је о нашој животној филозофији, о правцу наше свести, о ставу, о штимовању наших душа. Ствари од којих зависи начин и квалитет нашег живота. Реч је о нашем животном веровању – да ли је оно хришћанско (духовно) или је материјалистичко. Са каквим ставом почињемо и живимо сваки Божји дан? Само са мишљу шта ћемо добити и шта ћемо стећи, шта ћемо јести и пити и како ћемо се забавити, или – поред тога и пре тога – како ћемо дан проживети хришћански, какво добро ћемо учинити, чиме ћемо нахранити своје душе.
Поновићу: питање је од виталног значаја. Где ставити акценат, на шта да усмеримо пажњу? У својој запањујућој дубини, узвишеној моралној лепоти и богатству идеја, Беседа на гори нам даје изузетно јасан одговор на ова егзистенцијална питања. „Не брините шта ћете јести и пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући…“ (Мт. 6, 25) – учи нас Христос. За мање од минута Спаситељ три пута понавља: „не брините…“ „Не гледај само на земаљске ствари и не оптерећуј се како ћеш их обезбедити, јер ово ће у потпуности материјализовати твој живот и спустити га на ниво бесловесних створења која не знају ништа осим својих телесних потреба и нагона.” И овде нам Христос веома прикладно даје птице за пример. „Погледајте птице небеске“, каже Он, „не сеју, нити жању, нити скупљају у житнице, Отац ваш небески их храни. Зар ти ниси много вреднији од њих?” Заиста леп пример који треба појаснити. Неки користе ове Спаситељеве речи да тврде да нас Он учи да се не трудимо, да ништа не радимо и да немарно живимо од милостиње. Ово, наравно, уопште није тачно. Да! Бог храни птице које не сеју, не жању итд, али како их храни? Кроз њихов рад! Од јутра до мрака оне траже и скупљају храну, а ако то не ураде, умреће од глади. А када нахране своје младе, прелете стотине километара да би обезбедили храну и себи. И то се не односи само на птице, већ на сва жива бића на земљи. Сва жива бића раде да би живела и преживела. Бог много тога даје бесплатно, али жели и наше учешће у стицању добара – и од људи и од осталих живих бића. Закон рада, који нам је дат од Бога, основни је закон живота, и свако живо биће које га игнорише неминовно пропада; а човек који не ради духовно пропада. Христова идеја је да не бринемо, да не живимо у страху шта ћемо јести сутра или прекосутра.
„Опустите се – хоће да нам каже Христос – и одагнајте из својих срца сваки страх и стрепњу, сваку бригу о свакодневним стварима. Ја, Који сам те створио, знам све твоје бриге, потребе и жеље и пре него што их ти сам осетиш. Ја познајем потребе сваког живог бића у видљивом и у невидљивом космосу, који се кроз Мене рађа, живи и пулсира, мења и умире по Мојој вољи. И ако Ја, Творац и Промислитељ, не остављам без бриге и пажње ни најбезначајније инсекте, колико ми је више стало до вас, људи, круне Моје творевине !“ Чујте како снажно и убедљиво сам Бог изговара ову мисао кроз перо пророка Исаије: „И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до сиједа вијека; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу. “ (Ис. 46,4). И још: „Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. “ (Ис. 49,15).
До сада смо говорили о првом питању – стрепњи о земаљским стварима која нас оптерећује и спречава да бринемо о најважнијем – потребама наше душе. Христос жели да нас заштити од првог и да нас упути на друго. Он жели да своје бриге преусмеримо са земаљских на небеске, жели да променимо своју филозофију живота. Желео је то од својих слушалаца пре две хиљаде година, увек је желео од свих у свим вековима и епохама, жели од нас данас. Зашто Он то жели? Зато што жели да нам да обоје. И земаљска и небеска добра. И кротко нас учи да ако тражимо само земаљско, изгубићемо и оно небеско; и ако своју пажњу, своје бриге и напоре концентришемо на стицање небеских ствари – „Царства Божијег и правде Његове“ – примићемо и оно земаљско. „Оно ће вам се – вели Христос – придодати.“ Како се прецизно Спаситељ изражава! Он не каже: „Тражите само царство Божије“, него „тражите најпре Царство Божије“, што јасно показује да су нам потребне и земаљске ствари, али да не бринемо о њима. Бог ће нам их „дати“, додаће нам их. То значи да ће оне доћи као резултат, као последица нашег савесног рада, смиреног, складног, врлинског и усмереног ка духовном, небеском животу. Јер „Праведник као палма процветаће, и као кедар на Ливану увећаће се. Засађени у дому Господњем, у дворима Бога нашега процветаће. Још ће се умножити у старости дубокој, и биће добропријемљиви да најаве: да је праведан Господ Бог наш, и нема неправде у Њему.“ (Пс. 91,13-16).
Дакле, да сумирамо. Шта Христос жели да нам каже? Водите рачуна о својим свакодневним потребама, али не претварајте ове бриге у смисао свог живота. Ја, ваш Створитељ и Отац пун љубави, никада вас нећу оставити. Ако искрено верујете у Мене, такође ћете моћи да Ми верујете – потпуно и без задршке. А уздајући се у Мене, ослободићете се свих страхова и стрепњи које оптерећују ваше душе. И тако ћете, ослобођени и неоптерећени (животних терета), моћи да се бринете о најважнијем: о царству Божијем и његовој правди. Водите рачуна како да га тражите и како да га пронађете – прво у вама, у својим душама и срцима, у свом животу.
А онда, стекавши га, покажите свима који желе да га имају.
протојереј Александар Лашков – Не брини…
11. децембар 2024.
Facebook
LinkedIn
Email
