По мом мишљењу, жена је оличење љубави, верности, доброте, нежности. И наравно, мајчинства. Мислим да је за мушкарца најпривлачнија ствар код жене њена женственост, односно оно што је разликује од њега. Ми се међусобно допуњујемо, а резултат је интегритет. Са библијске тачке гледишта, личност у свој својој потпуности је заједница мушкарца и жене, односно породица.
Ако говоримо о жени у контексту породице, онда она никако није машина за служење нечијим интересима, а не ни машина за рађање деце. Човек је бира да би једноставно волео, а од ње очекује исто – љубав и нежност. Она је жена, а не његова мајка, шефица, директорка, благајница, учитељица. Ако жена уђе у једну или више од ових улога, онда то нарушава односе, уништава породицу и доводи до катастрофе. У породици се не може говорити само о женској улози, а да се не помиње мушка. Супружници треба да науче да увек буду занимљиви једни другима, поштују једни друге и схвате да особа не стоји мирно, да се развија, и за то треба бити спреман. Срећан брак је тамо где је жена мудра и разуме све горе наведено.
Жена треба бити искрена према свом мужу и ни у ком случају се не треба претварати у марионету која се у свему покорава и нема право гласа. Жена заслужује поштовање, она има право на своје мишљење и своје границе.
Жена не треба да се плаши да изрази свој страх. Нормално је да каже „Уплашена сам“, „Бојим се“. Ови страхови су у њој усађени још од оних времена када је пећински човек трчао за мамутом, а његова жена остајала са потомством, и смрт њеног мужа значила је смрт и ње саме и њене деце. Женска несигурност је нормална, не треба је се стидети и превазилазити је, треба је правилно користити. Мислим да је снага жене у њеној слабости.
Природно је да жена тежи да буде лепа, па нисам присталица сукњи до пода, марама и забрана коришћења козметике. Али главна ствар, наравно, није лепота. За мушкарца је важно да жена буде поуздана и верна, како би заиста постала најближа особа која воли и која је вољена. По овом питању мора постојати једнакост, како њих двоје не би погасили међусобне симпатије које су их повезивале. Задатак и жена и мушкараца је да штите и развијају своја осећања.
Жена треба да воли себе, јер онај ко није у миру сам са собом не може да воли друге. У духовном смислу потребно је да брине о својој бесмртној души, да иде ка спасењу, да избегава грех, а у физичком смислу да буде уредна и адекватно брине о свом изгледу.
Данас се радикалне феминисткиње боре за пристојан третман жена, али хришћанство је то учинило много векова пре њих. Црква је у лицу Богородице жену подигла до невероватних висина. За хришћане је жена вољена жена и мајка, бесмртна душа са својим правима и жељама. Родити се као жена је тежак, посебан крст, а адекватни мушкарци то разумеју и цене.
