Јеванђељски одломак о женама мироносицама, који се чита у недељу посвећену њима (Мк 69), упознаје нас и са Јосифом из Ариматеје, угледним саветником и чланом Синедриона, који узима тело Господа Христа и сахрањује га у свој гроб. Иако припадник високог сталежа, није придавао значај материјалном, нити жалио да богатство подели са другима, јер му је најважније било да се оствари као добар верник и ученик Христов. „Љубав је та водиља и искра вере, коју је имао Јосиф као пример свима нама како се треба односити најпре према духовном родитељу, а потом и према физичком“, рекао је протојереј Станиша Ђокић, парох треће убске парохије, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“.“Приношење и увијање тела Христовог у плаштаницу и полагање у гроб јесте праслика Литургије, предукус Свете тајне Евхаристије на којој примамо тело и крв Христову у своје тело, које је без Христа хладна пећина. Када тело и крв Христова обоже душу људску, та пећина постаје пећина васкрсења, односно тело постаје- тело васкрсења“, објаснио је прота Ђокић на примеру тајног Христовог ученика благодат која се на све нас излива када се сјединимо са Господом.
