Појава Господа Христа изазвала је велику пажњу код људи оног времена. Неки људи су Му прилазили из знатижеље, неки са искреном жељом да постану Његови ученици, неки са очекивањем чуда, неки са молбом за исцељење, а неки су у Њему гледали силног земаљског цара. Дакле, из различитих мотива, око Господа Христа се окупља велики број људи. Када читамо јеванђеља, сусрећемо се са ученицима, који су били са Њим у тренуцима проповеди и чињења чуда. По распећу, пред нама је лик Јосифа из Ариматеје, угледног саветника и члана Синедриона, тајног ученика, који уступа своју гробницу Спаситељу. Заједно са њим, ту је и Никодим, а претходно и Симон из Кирине, који Му помаже да носи крст. У томе, навео је протонамесник Дарко Ђурђевић, видимо једну симболику- у тренутку у ком су се познати ученици разбежали, видимо плејаду следбеника који Га прате. Тумачећи јеванђељски одломак у Недељи мироносица (Мк 15, 43- 47; 16, 1-8), отац Дарко Ђурђевић је истакао да су жене мироносице биле, уз Мајку Божју, последње које су остале уз Господа у часу страдања. Ученици, којима је Он најавио да ће страдати и васкрснути уплашили су се и разбежали. „Остале су жене мироносице, које су својом љубављу показале шта је истинска верност. Оне нису имале представу о васкрсењу, али су имале довољно саосећања, довољно љубави и вере да остану уз Христа у време Његовог страдања. И то је највећа похвала не само тим женама, већ хришћанској љубави, која састрадава са оним који пати и не оставља никог на крсту, без обзира на то да ли је тај крив, да ли га сви осуђују…“, казао је отац Дарко Ђурђевић.
