Свети Јован Крститељ је припремио стазу за долазак Господа Христа. Био је проповедник спасења, храбар да увек изобличи за грех све људе свог времена. То је учинио и цару Ироду, прекоривши га због женидбе Иродијадом, женом свог брата Филипа. Ирод га баца у тамницу, а потом наређује његово погубљење. Господ Христос, чувши да је Свети Јован утамничен, наставља проповед о спасењу људског рода и одлази у земље Завулонове и Нефталимове. „Те земље су биле јеврејске, али је већинско становништво било незнабожачко или многобожачко. Јевреји су те крајеви сматрали нечистим, јер нису држали Мојсејеве законе. Завулон значи „ноћни“ или „мрачни“, а Нефталим „ширина“, дакле то је тај мрачни и широки живот којим су живели незнабошци. Господ је дошао у те крајеве да их просветли, да Његова светлост засија у највећем мраку, а потом се настанио у Капернауму што значи „дом утехе““, објаснио је протонамесник Дарко Крунић јеванђељски одломак 34. недеље по Духовима (Мт 4, 12- 17) који говори о доласку Спаситеља на ове територије, почетку Његове мисије и избору ученика. Три века пре Рођења Господа Христа, Свети пророк Исаија најављује „светлост која просвећује све“- Сина Божјег и Његову спасоносну науку, Свето јеванђеље. Речи:“Покајте се, јер се приближи Царство небеско“, којима Свети Јован започиње новозаветну историју, а Господ Христос наставља да их упућује у Својим проповедима, и данас су спасоносне у свету у коме много људи пати и страда. Покајање је универзални позив човечанству како тада, тако и данас“, истакао је протонамесник Дарко Крунић, додавши да је управо оно једини излаз из мрака у ком се свет налази до данас.