„Христос има поверења у нас. Ми треба да се потрудимо да то поверење на својим послушањима, на местима где нас је Бог поставио, оправдамо, јер то је слобода избора“, једна је од поука које проистичу из јеванђељских догађаја описаних у овонедељном одломку (Јн 12, 1- 18), а које је у емисији „Сведочења“ упутио протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског г. Исихија. Говорећи о апостолу Јуди, који издаје Господа за 30 сребрњака, отац Филип Јаковљевић је навео да је и он, попут бројних Јудеја, веровао да ће Господ Христос бити земаљски цар, стајао је поред Њега, а није Га препознао, упркос томе што је знао старозаветна пророштва. Издаје Га, истакао је протонамесник Јаковљевић, уверен да ће Господ Христос у тренутку хапшења пројавити земаљску моћ. То се не догађа и Јуда пада у очајање, најопасније стање душе, узроковано неиспуњавањем очекивања, које води у неопростив грех- самоубиство.
Чудо васкрсења пријатеља Лазара, које је Господ Христос учинио, довело је мноштво народа у Јерусалим да Господа Христа дочека. „И тада, и увек, људи су жељни чуда. У духовном смислу то не значи ништа. То је одређена сензација, то је у људској природи… Тако су Јевреји бацањем палминих гранчица дочекали и Александра Македонског, што значи да су Њега (Христа) доживљавали духовног лидера, али пре свега као земаљског цара. Христос долази на магарцу, у смирењу“, указао је отац Филип Јаковљевић на симболику великог историјског догађаја, којег прослављамо на празник Цвети.
„Магарац нас асоцира на тврдоглавост. Христос нашу тврдоглавост Својим смирењем обухвата и преображава. Такође, сваки магарац на леђима има крст. Христос улази у Јерусалим седећи на крсту, а излази са крстом на леђима. Дакле, читав Његов живот земаљски је био крст у смирењу“, поучио је протонамесник Филип Јаковљевић.