Иако туђин и незнабожац, капетан римске војске у Капернауму долази Господу Христу да моли за излечење његовог болесног слуге. Из овог сусрета и молбе капетана сазнајемо да је имао велику љубав према слуги, који га је ревносно служио, да је имао чисто срце испуњено несебичном љубављу према људима нижег ранга, чак и према робовима, иако су ондашњи закони дозвољавали господарима да се према робовима опходе како желе, те напослетку да је имао вере у божанску свемоћ Христа Спаситеља и Исцелитеља, приближио је личност капетана из јеванђељског одломка (Мт 8, 5- 13) протонамесник Величко Илић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице. „Молбом за исцељење слуге, капетан показује своју тајну веру и убеђење да је Христос највећи чудотворац и исцелитељ болесних“, навео је отац Величко Илић. То се највише види у речима капетана „да Господ само реч каже и да ће слуга оздравити“. Та вера код њега, будући да је био незнабожац, је достојна дивљења и кроз њу се открива особина која је ретка међу људима- скромност. Наиме, истакао је старешина Покровске цркве, капетан сматра да је недостојан да Христос уђе у његову кућу, иако је припадник високог друштвеног слоја и веома богат. „Много пута у животу смо били сведоци да моћ вере и наде чини чуда. Управо из овог јеванђељског догађаја видимо да је капетан врло редак човек кога, иако није хришћанин, красе основне хришћанске врлине- љубав, вера, нада и скромност, које би требало да красе сваког хришћанина, јер оне отварају врата нашег срца да се у њега усели наш најискренији пријатељ и добротвор- Господ Христос“, објаснио је отац Величко Илић важност врлина, захваљујући којима је Господ Христос услишио капетанову молбу и учинио да слуга оздрави.
