Велики руски светац, Свети Серафим Саровски (1759–1833), рекао је: „Тражите Господа, али не испитујте где Он живи.“
Ова мисао провлачи се кроз целокупно духовно наслеђе православља. Живот неће имати пуни смисао док душа не пронађе Бога и не ступи у блиску личну комуникацију са Њим.
Међутим, пронаћи Бога не значи пронаћи нешто физичко, материјално, просторно. Да бисте комуницирали са Богом, не морате летети у свемир или измишљати мобилни телефон. Шта је потребно за ово?
Чувени старац, Свети Силуан Атонски(1866–1938), одрастао је у породици православног руског сељака. Отац је волео да указује гостопримство путницима. Једног дана им је дошао неверник и почео да се препире о вери. Дечака су посебно погодиле његове речи: „Где је Он, Бог?“ И будући светац помисли: „Кад порастем, ићи ћу по целој земљи да тражим Бога.“
Одрастао је и једног дана чуо детаљну причу о животу сада покојног аскете Јована Сезеновског (1791–1839) и о чудима која су се догодила на његовом гробу. Прича је толико дубоко продрла у Силуанову душу да је помислио: „Ако је он светац, онда то значи да је Бог са нама и да нема потребе да идем по целој земљи да Га тражим.“
Бог је веома близу свакоме од нас. Човек га заиста може срести, као што је био случај са сваким светитељем. Ако је Он преобразио њихове душе и они су могли да познају Бога, онда је исто могуће и у нашим животима.
Али хајде да разјаснимо још једно важно питање: да ли постоје границе знања?
Јеси ли икада покушао/ла да погледаш иза хоризонта? Ако сте покушали, онда вероватно знате да без обзира колико се приближите хоризонту, никада нећете достићи ову линију „контакта“ између неба и земље. Дакле, у схватању Бога, немогуће је достићи крај.
Познање Бога представља савршенство које нема граница. Истовремено, Свети Оци једногласно сведоче: можемо схватити Божја својства, Његова пројављења у овом свету, можемо се учествовати у благодати Господњој, али суштина Божија је несхватљива.
