Свештеник Вјачеслав Рубски – Грех као неразумност

Ако је Бог максимално паметан, онда појам “грех” треба да буде радикално преосмишљен. Чак иако је Бог од нас паметнији, рецимо, само 200 пута, он не може да вреднује греховно понашање онако како га вреднујемо ми. За њега је сваки грех последица грешниковог неразумевања. Притом у категорију неразумевања спада не само интелектуална грешка, него и свесна, па чак и несвесна тежња душе.
Није ли потврда овоме дечија љубомора? Двогодишње дете гледа да уштине или удари млађег брата; оно му искрено, од све душе жели зло. Дете још увек не зна шта је то права љубав, за њега се она своди на освајање монопола на пажњу и бригу. Како паметан родитељ посматра то дечије понашање? Наравно, као привремену неразумност. Све је погрешно – и начин деловања (штипање), и циљеви, и емоционално усмерење које проистиче из примитивне слике света. Али, родитељ је сувише паметан да би његова реакција на дечију мржњу била на истом нивоу (тј. да би послао старије дете на вечне муке).
Други пример: мала деца, када су гладна, често постају нервозна. Она нису способна да разумеју стварни разлог свог стања, мозак их уводи у заблуду и она се боре са лажним узроцима нервозе. Дете почиње да негодује. Али, родитељ разуме у чему је заправо ствар, он дететово агресивно понашање не доживљава као истину. Уместо казне дете добија храну.
Неразвијеност дечије психе и погледа на свет је нешто сасвим нормално. Оно што није сасвим нормално, то је заснивати категорију “грех” на детињастом егоцентризму. Данас категорија “грех” има легитиман статус и функцију у “боогословљу” млађег детета које угрожава љубоморни старији брат.
Ово је један од проблема теорије греховног поступка. Наравно, неопходно је користити појам “грех” у педагошке сврхе (тј. да би се грешник одвратио од лошег понашања). Али, педагошки схваћен, “грех” губи своју суштину, престаје да буде заиста грех. Онај ко је свестан тога свакако ће покушати да преосмисли овај појам.
Сетимо се жене затечене у прељуби (Јн8,3-11). Блуд је грех, прељубницу треба казнити макар из педагошких разлога. Али, Исус је пушта. Он не одобрава њено понашање, али очигледно је да га схвата сасвим другачије од оних који, у складу са законом, полазе од појма “грех”.
о. Вјачеслав Рубски (“Православна духовност: рестарт”)
Извор: Поуке.орг