Многи мисле да је веома тешко живети по вери и испуњавати вољу Божију. У ствари, врло је лако. Само треба обратити пажњу на детаље и избегавати зло у најмањим и свакодневним стварима. Ово је најједноставнији и најпоузданији начин да се уђе у духовни свет и приближи Богу. Човек често мисли да Творац од њега тражи да испуни неке велике ствари, да Јеванђеље инсистира на потпуном самопожртвовању, укидању сопствене личности као услову верности. Човек се често од тога ужасава, па почиње да се плаши познања Бога, да се плаши да му се приближи, и почиње да се крије од Бога, не желећи ни да Га погледа. „Ако не могу да учиним ништа важно за Бога, онда је најбоље да се склоним од духовних ствари, престанем да размишљам о вечности и живим ’нормалним животом‘. Оним „радећи велике ствари“- човек мора да уради нешто заиста велико или да не уради ништа. И тако људи ништа не чине ни за Бога ни за своју душу! Веома је чудно – што је човек више одан малим стварима у животу, то мање жели да буде поштен или чист, или веран Богу у тим истим ситницама. Још чудније, свако мора да заузме исправан однос према малим стварима ако жели да се приближи Царству небеском. „Жеља да се приближимо“…
Све тешкоће у духовном животу садржане су у томе. Често се пожели да се потпуно неочекивано уђе у Царство небеско на неки чудесан и магијски начин или, с правом – кроз неки велики подвиг. Међутим, ниједан од ових начина није исправан за проналажење вишег света. Нико не доживљава Божије присуство на неки чудесан начин, остајући незаинтересован за земаљски живот нити неко може да купи благо Царства неким изузетним подвигом, ма колико великим. Па ипак, добра дела, света дела, неопходна су свакоме ко расте у духовном животу, чиста воља, добра жеља, небеска психологија, чисто и верно срце… „… И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.“ (Матеј 10:42). У овим речима Господњим изражен је највећи израз за истицање малих добара. „Чаша воде“ – ово заиста није много…
У свакој комуникацији међу људима мора постојати добар дух. Тај дух је Христос. „У његово име“ – ово је први корак у комуникацији са другом особом у име Исуса Христа. Многи људи, још увек не познајући Господа, у својим односима ипак имају несебичну, чисту и људску заједницу која их приближава духу Христовом… Заправо, човечанству је потребно мало добро. Људи могу да живе своје животе без неког великог добра, али без малог не би могли постојати. Човечанство неће нестати због недостатка нечег великог, већ од одсуства ових мањих ствари. Велико добро није ништа друго до кров над циглама малих ствари. Мање, лакше добро оставља човеку на земљи сам Творац, Који предузима све велике ствари.
Свако ко чини мало, једнако ствара – јер кроз њега сам Творац ствара – велико добро. Од нашег малог добра Творац ствара своје велико добро, јер, као наш Господ Творац Који је све створио из ничега, може од малог направити велико добро… Кроз тако мало, лакше добро, учињено на најједноставнији начин, човек се навикава на добро и почиње да му служи свим срцем, искрено, и тако улази у дух добра, пуштајући корене свог живота у нову земљу, земљу добра. Корен људског живота брзо се навикне на ову добру земљу и без ње више не може… Такав се спасава: прелази из малог у велико. „Веран у малим стварима“ постаје „веран у великим “. Оставите по страни сва теоријска разматрања која забрањују убијање милиона жена, деце и стараца; задовољи се испуњавањем свог моралног принципа тако што не убијаш људско достојанство свог ближњег, ни речју, ни делом, ни гестом.
Не љути се због ситница, „ a ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити крив суду;“ (Матеј 5, 22), и у свакодневним контактима не лажи о ближњима. То су мале ствари, мале промене; али покушај да то урадиш и видећеш шта ће од тога бити. Тешко је молити се ноћу. Покушајте ујутру. Ако не можете да се молите код куће, покушајте бар док се возите на посао, разбистрите свој ум са „Оче наш“ и нека речи ове кратке молитве одјекују у вашем срцу. А ноћу се искрено препусти у руке Оца небеског. Ово је заиста лако. И дајте, дајући чашу воде свакоме коме треба. Дајте чашу до врха напуњену једноставним људским заједништвом онима којима недостаје најједноставније дружење… О, чудеснe малe ствари! Oпашите се чињењем малих ствари – ланцем малих, једноставних, лаких и добрих осећања, која ништа не коштају, ланцем добрих мисли, речи и дела. Оставите великa и тешкa. Jош нисмо научили да волимо велике
приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)
