У мрачним јесењим и зимским ноћима не живимо у мраку: улице наших градова су преплављене светлошћу електричних лампи, па чак и домове сеоских становника осветљавају електричне сијалице. И велики број људи се радује овој вештачкој светлости.
У ведрим пролећним и летњим данима све је обасјано зрацима сунца, све се радује, све је срећно…
Лептири и вилин коњици, птице и животиње се радују, јер им ништа друго не треба осим ове сунчеве светлости. Милиони, милиони људи се такође радују, јер ни њима није потребна друга светлост осим створене светлости сунца и вештачке електричне светлости.
Ове људе, који се радују само материјалној светлости, Свето писмо назива људима земље.
Али има много људи који се осећају као да су уроњени у мрак чак и по светлим сунчаним данима. Имају мало сунчеве или вештачке светлости. И та светлост им не прија. Живе у дубокој меланхолији. Њихова срца и умови су увек у дубоком угњетавању.
Мучи их духовна глад, потребна им је друга светлост осим светлости сунца и електрицитета – жедни су за непознатом, али слабо осећаном духовном светлошћу. А њихова меланхолија је толико дубока, толико упорна, да им чак ни живот није сладак. Не виде смисао у свом мрачном животу, оптерећени су њиме, а неки од њих, у очају, завршавају живот самоубиством.
Зашто, зашто је судбина ових јадних људи тако тешка? Зато што жеђају за том светлошћу о којој не знају ништа. Нису чули нити читали велике речи апостола Јована Богослова: „ Беше истинита светлост која обасјава сваког човека који долази на свет.“
Они не знају, нису чули речи Онога који је рекао о себи: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ ( Јован 8:12 ).
И постојале су хиљаде и хиљаде људи који су читав свој живот посветили стицању невидљиве светлости и непоколебљиво следили Сунце Истине, Господа Исуса Христа. Њима није била потребна ни електрична, нити сунчева светлост, и деценијама су живели у мрачним непроходним шумама далеког севера, а њихове ћелије су биле осветљене само незнатном светлошћу димне бакље.
Било је и других великих људи, било је десетина хиљада Христових мученика, чија срца нису била само обасјана попут сунца, већ су била осветљена и невидљивом светлошћу са ватреном љубављу према Христу, и они су дали своје животе у незамисливим мукама за веру у Господа Исуса Христа.
А сада размислимо о себи: да ли и ми припадамо њима. Да ли се свим срцем и душом трудимо да стекнемо невидљиву светлост? Да ли следимо Христа – да ли ходимо не у тами, већ у јаркој светлости Христовој? Да ли ова незалазна светлост, ова невидљива светлост, осветљава наш пут? Тешка срца морам рећи: не, нема нас баш много, малог стада Христовог, који се увек сећамо невидљиве светлости и тежимо ка њој свом душом.
Да би се стекла та светлост, човек мора постати близак Христу и близак онима који су Га волели свим срцем својим, који су Његове заповести уписали у своја срца и увек се трудили да их испуњавају.
А шта је потребно да бисмо се зближили са Господом Исусом Христом? Да ли је могуће бити близак са неким кога не познајемо добро? А међу људима смо блиски само са онима које добро познајемо, и зато морамо добро и блиско познавати Господа Исуса.
А за то је потребно неуморно, увек, сваког дана читати Јеванђеље Његових великих апостола и јеванђелиста, Дела апостолска и њихове посланице – цео Нови завет. Потребно је читати Нови завет сваког дана.
А многи од вас, чак и из малог стада Христовог, немају ни Нови завет. Кажу – тешко га је набавити. Неће бити тешко ако се потрудите.
У нашим домовима још увек има много књига Новог завета. Често оне леже некоришћене код ваших пријатеља који су заборавили да их треба прочитати.
Ако ово сазнаш и видиш, замоли их да ти дају Нови завет, а онда ћеш читати, читати сваког дана барем једно или два поглавља.
Наш преподобни отац Серафим Саровски увек је носио торбу са неколико потребних ствари на раменима, а пре свега књигу Новог завета. Читао је ову књигу сваки дан и током недеље је прочитао сва 4 Јеванђеља, сва Дела апостолска и Посланице. Завршио је, а на почетку нове недеље поново је почињао испочетка.
У древна времена живела је једна света жена која је била толико марљива у читању Светог писма да је читала целу Библију 4 пута годишње . Али многи од вас чак ни не читају Јеванђеље Христово. Како можете бити близу Христа ако не покушате да прочитате све што је написано у Новом завету о Њему?!
Када читате изванредне, божанске речи Христове, оне ће продрети у ваша срца. Када читате о Његовим великим чудима, бићете испуњени све већом љубављу према Њему, великом чудотворцу. А када читате последња поглавља Јеванђеља о Његовом страдању, смрти на крсту, погребу, васкрсењу и вазнесењу, тада ће се ваша срца распламсати светлим пламеном љубави према Божанском Страдалнику, који нас је Својом Крвљу искупио од власти ђаволске. И постаћете блиски са Њим.
Дакле, читање Новог завета, ако му се посветите срцем, биће извор невидљиве светлости која ће продрети у ваша срца, у ваше душе.
Ево вашег задатка, на који вас подсећам. Не мислите да је довољно читати јутарње и вечерње молитве, ићи у храм Божији недељом и празницима, причешћивати се Светим Тајнама неколико пута годишње. Све је то сјајно, али поред овога, потребно је и читати, читати, неуморно читати Свето Писмо Новог Завета. И тада ће невидљива светлост обасјати ваше душе.
