Предавањем „Актуелност Првог Васељенског Сабора после седамнаест векова“ протојереја др Зорана Деврње, проф. на катедри за канонско право Православног богословског факултета у Београду, које је у Вишем јавном тужилаштву приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, Епархија ваљевска придружила се обележавању великог догађаја у историји хришћанства.
Седамнаест векова од Првог Васељенског Сабора – јубилеј васцелог хришћанског света јесте, како је у поздравној речи навео Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, сведочанство мисије Цркве у реалном времену и простору, подсећање на свевремено присуство Божје.
Године 325. у Никеји, на позив Светог цара Константина, Оци Цркве су се сабрали и установили Символ вере („Верујем у једнога Бога…“), данас нам познат са Светих Литургија. Реч је о вери која повезује земље и народе, даје безграничну моћ и исцељује немоћ. Наравно, указао је Владика Исихије, само ако је права, будући да је онај који верује несавршен, те је изазов сачувати је и предати потомцима онакву каква је од Господа дата.
Истакавши да је Први Васељенски Сабор вишедимензионални догађај, протојереј др Зоран Деврња је указао на то да, кад се говори о њему, морају се имати у виду околности које су довеле до сазивања. Аријанска јерес, као један од проблема ондашње Цркве, аргументација Отаца Цркве у прилог одбрани изворног учења и догађајима који ће уследити после сабора. Свети цар Константин је, према мишљењу неких историчара Цркве, обележио овај сабор, будући да је управо он предложио термин „једносуштан“ за дефиницију природе Господа Христа. То, мишљења је проф. др Зоран Деврња, свакако није тачно. Несумњиво, цар Константин је био један у низу императора, човек снажне воље, одличан војсковођа, суров у одбрани своје власти. Међутим, он рано препознаје Цркву као организацију која може да помогне опоравку Римске империје, која се нашла у озбиљној кризи, а и у њему самом, иако у време сазивања сабора још увек некрштеном, се јавља вера. Такође, навео је предавач, пре сабора у Никеји цар Константин је 314. године сазвао сабор у Арлу, због појаве Донатове јереси, на коме су разматране теме сличне онима у Никеји.
У оквиру предавања, проф. др Зоран Деврња је објаснио теолошке проблеме попут Аријеве јереси, која је оспоравала божанство Господа Христа, утицаје философских кругова из Александрије на учење о личности Спаситеља и разне друштвене и политичке прилике које су довеле до потребе за сазивањем сабора, као и долазак нове генерације теолога, међу којима су били Кападокијски Оци (Свети Василије Велики, Григорије Ниски, Григорије Богослов), захваљујући којима ће рана Црква, након гоњења и турбулентних догађаја упловити у мирну луку, обновити црквени живот базиран на аутентичној и истинитој вери, док ће следбеници осуђених јереси на Првом Сабору почети да прихватају нове јереси, које ће потом бити теме наредних сабора.
У програму трибине учествовали су Црквени хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић и презвитер Игор Илић.
