Свето јеванђеље Недеље 15. по Духовима за четвртак 22. септембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Марку, зачало 25. (6,30-44)
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише. 31. И рече им: „Пођите ви сами на усамљено место, и отпочините мало.” Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу. 32. И отидоше лађом у пусто место сами. 33. И видеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пешице из свих градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега. 34. И изашавши Исус виде народ многи, и сажали му се на њих, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много. 35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: „Пусто је место, а већ је доцкан; 36. отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хлеба; јер немају шта јести.” 37. А он одговарајући рече им: „Подајте им ви да једу.” И рекоше му: „Да идемо да купимо хлеба за двеста динара и да им дамо да једу?” 38. А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет хлебова и две рибе.” 39. И заповеди им да их посаде све по групама по зеленој трави. 40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет. 41. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне две рибе раздели свима. 42. И једоше сви, и наситише се. 43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба. 44. А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

И пешице из свих градова хитаху онамо… и скупише се око њега (Мк.6,33) у пустињи Витсаидској, где је учињено чудо насићења пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе. Шта је вукло народ ка Господу? Осећање за Божанско. Сакривено под покровом људске природе, Божанство Господа се пројављивало у речи, делу, погледу, у свему што је било видљиво на Њему. Пројављивања Божанства будила су у срцу скривено осећање за Божанствено, и њиме вукла ка Господу. Нико није у могућности да спречи такво приближавање, не само са стране, него ни сам човек који га осећа у себи, будући да је оно дубље и јаче од свих других осећања. То Божанско у Господу Спаситељу привлачило је Њему касније људе свих народа под небом. Исто се дешавало током историје Цркве, а и до сада тако бива. И мали траг Божанског привлачи ка себи. Шта следи из таквог искуства стремљења нашег духа ка Божанском на свим местима и у свим временима? Оно сведочи о натприродном, о Божанству, које је његов извор. То стремљење лежи у основи нашег духа и чини његову природу, што се може видети из наших умних, естетских н делатних занимања. У природи не може постојати обмана и лаж. Дакле, њих нема ни у том стремљењу ка Божанском. Одатле проистиче да Бог и Божанско постоје, и да научници, који одричу натприродно, иду против природе духа људског.

чита: ђакон Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 15. по Духовима за среду 21. септембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Марку, зачало 18 (4,35-41)
35. И рече им у онај дан увече: „Пређимо на ону страну.” 36. И они, оставивши народ, узеше га као што беше у лађи; а и друге лађе бејаху с њим. 37. И настаде велика бура од ветра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. 38. А он бејаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: „Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?” 39. И уставши запрети ветру, и рече мору: „Ћути, престани!” И утоли ветар, и постаде тишина велика. 40. И рече им: „Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?” 41. И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: „Ама ко је овај да га и ветар и море слушају?”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ученици плове по мору. Подиже се бура и они доспевају у опасан положај. Господ, међутим, спава. Они вичу: „Господе, спаси!“ Он једном речју утишава буру (Мк.4,38-39). Друго чињеничко пројављивање поретка Божаственог промишљања. Сваки човек, и народ, и Црква – сами плове по мору живота, природним н натприродним силама које су у њих положене, по поретку који је Бог успоставио. Господ почива, иако пребива усред догађаја који се збивају. Сам почиње да делује тек када прети неминовна беда, која намерава да смер догађања скрене супротно Његовим Божанственим плановима. Он је свагде и све чува, све загрева дисањем своје љубави, премда својој твари оставља да делује силама које је Он дао, по законима и порецима које је Он завео за свагда и определио на трајност. Не делује Он свагде лично, иако је све од Њега и премда без Њега ништа не бива. Увек је готов да и сам делује, када, по својој безграничној мудрости и правди, види да је неопходно. Молитва је, пак, прималац Божијег дејства. А најбоља је: „Господе, Ти све знаш! Учини са мном како сам хоћеш!“

чита:ђакон Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 15. по Духовима за уторак 20. септембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Марку, зачало 22. (6,1-7)
1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови. 2. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: „Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се? 3. Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама?” И саблажњаваху се о њега. 4. А Исус им рече: „Нигде није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.” 5. И не могаше онде ни једног чуда учинити, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке. 6. И чуђаше се неверју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше. 7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? (Мк.6,2). Тако су о Господу говорили Назарећани који су познавали Његов пређашњи, скромни живот. Исто бива и са свима који истински следе Господа. Онај ко се строго држи пута Господњег, после труда и пошто у себи победи неисправност, у читавом свом саставу доживљава промену: у погледу, у ходу, у речи, у држању. Све од тада носи печат особене уређености и достојанства, па макар он водио порекло из најнижег слоја и био сасвим необразован. И, може се чути: „Одакле њему то?“. Када се телесно и видљиво тако преображава, шта да се каже о унутрашњем и душевном, које непосредније и лакше подлеже дејству преображавајуће благодати, и у односу на које спољашње служи као израз и последица? Како су тада о свему светле мисли, како тачне и одређене! Како је исправно просуђивање о свему што постоји и што се дешава! Тада је поглед на све – виши од философског! А намере, а дејства, а подухвати? Све је чисто, све је обасјано светом небеском светлошћу. То је заиста нови човек! Образовање није стекао, није слушао предавања на академији, васпитање није имао никакво, а показује се као добро васпитан и премудар. Пажња према себи, труд над собом, молитва и приближавање ка Богу – све су прерадили благодаћу Божијом. Начин, пак, нико није видео. Одатле и проистиче питање: Откуд овоме то?

Мала Госпојина – слава хора „Хаџи Рувим“, колач и жито освештава Епископ Исихије

Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“ при Храму Покрова Пресвете Богородице, прославља празник Рождества Пресвете Богородице као своју славу вечерњим богослужењем са јутрењем у уторак 20. септембра од 18 часова. Епископ ваљевски Исихије ће освештати жито и пререзати славски колач са члановима хора кои ће наредне године обележити важан јубилеј – 30 година постојања. Духовник хора ђакон Драган Станојевић најављује сабрање и подсећа да је хор отворен за пријем нових чланова. Диригент је Милица Степановић Бабамилкић, професорка Музичке школе у Ваљеву.

Мала Госпојина – слава цркве у Звечкој

Црква Рождества Пресвете Богородице у Звечкој, саграђена 1888. године, прославиће славу – Малу Госпојину, Светом Литургијом која на дан празника почиње у 7:30 часова, потврдио је за радио „Источник“ протонамесник Дејан Чотрић, парох и старешина богомоље која чува две велике светиње – Иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице. Домаћин славе је према речима о. Дејана брат Драган са супругом и четворо деце. Литургијско сабрање у селу које се налази на свега 3 км од центра Обреновца, предводиће протонамесник Слободан Илић, архијерејски намесник посавски.

Мала Госпојина – слава цркве у Новацима

Протонамесник Срђан Филиповић, старешина и парох Цркве Рождества Пресвете Богородице у Новацима која 21. септембра прославља своју славу, у разговору за радио „Источник“, каже да је можда на месту данашње светиње некада постојао манастир, али и барутана у Другом српском устанку. Црква је једна од најлепше фрескописаних и у њој се налазе монументалне фреске, несвакидашње и ретке у црквеној уметности. Посебно се издваја фреска на којој Христос иде са ученицима кроз класје, јединствена у црквеној уметности. Отац Срђан најављује да ће Свету Литургију на дан празника служити више свештеника од 8 сати. Додаје да је народ привржен цркви, те да се и у наредним годинама знају домаћини славе, а увек их има више да би заједнички припремили трпезу и окупили што више људи.

Свето јеванђеље Недеље 15. по Духовима за недељу 18. септембар лета Господњег 2022.

Јеванђеље Матеј, зачало 89. (22,1-14)
1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи: 2. Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме. 3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтедоше доћи. 4. Опет посла друге слуге говорећи: „Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.” 5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју; 6. а остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише. 7. И када то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали. 8. Тада рече слугама својим: „Свадба је готова, а званице не беху достојне.” 9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. 10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. 11. А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. 12. И рече му: „Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха?” А он оћута. 13. Тада рече цар слугама: „Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. 14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Цар начини свадбу за свога сина и посла по званице. Посла једном, па други пут. Међутим, званице не долазе због житејских брига: један је отишао у поље своје, други у трговину. Упућен је нов позив у другим сферама и брачна палата се напунила. Међу осталима, нашао се један који није био одевен у свадбено рухо. Због тога је избачен (Мт.22,2-14). Смисао приче је јасан. Свадба је – Царство небеско, позив – проповед Јеванђеља, они који су одбили позив – неверујући, а без свадбеног руха – верујући, али без живота по вери. Ко којој групи људи припада, нека сам просуди. Да смо звани – јасно је. Међутим, да ли верујемо? Опет, могуће је, као под општим именом, бити и међу верујућима, а у ствари бити без вере. Један уопште не мисли о вери, те је код њега уопште и нема, а други нешто и зна о вери и из вере, и тиме је задовољан; један криво тумачи веру, а други се сасвим непријатељски односи према њој. Па ипак, сви се убрајају у Хришћане, премда код њих нема ничег хришћанског. Уколико ти верујеш, испитај да ли су са твојом вером саобразна твоја oceћaњa и дела – тј. рухо душевно – због којих те Бог види одевеним или неодевеним за свадбу. Moгyћe је чак и добро познавати веру и ревновати за њу, а у животу служити страстима, тј. одевати се у срамну одећу грехољубиве душе. Код таквих је једно на речима, а друго у срцу. На језику је: „Господе, Господе! „, а унутра: „Изговори ме“. Размислите да ли сте у вери, и посебно, да ли сте у свадбеном руху врлина или у срамним дроњцима грехова и страсти.

Чита: ђакон Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 14. по Духовима за суботу 17. септембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Матеју, зачало 93. (23,1-12)
1. Тада Исус рече народу и ученицима својим 2. говорећи: „На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји. 3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по делима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе, 4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну. 5. А сва дела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим. 6. И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама. 7. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: „Учитељу!” 8. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. 9. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. 10. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос. 11. А највећи између вас да вам буде слуга. 12. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

А највећи између вас да вам буде слуга (Мт.23,11). Сагласно речи Господњој, величина се не мери родом, ни влашћу, ни мером способности и умећа, него умењем чињења добра за друге. Највећи је онај ко најнеуморније и најшире делује у том смислу. Онај ко је у породици највећи, на себе узима бригу о свим члановима. Своју част и преимућство види у томе да све подмири и свима учини добро. Ко, пак, у хришћанској заједници xoћe да буде највећи, мора на себе да прими бригу о хришћанском благостању свих оних у чијем се кругу налази, и у оној врсти делатности коју је за себе изабрао. Боље рећи: нека одбаци сваку мисао о величини и прихвати се срдачне бриге о томе да колико је више могуће послужи на добро оних који га окружују. Тако ћe бити највећи у очима Божијим, а може бити, и код људи. Кад би сви највећи овај закон Христов начинили законом своје савести – одмах би се међу нама зацарило благостање и изобиље! Но, рђаво је то што се величина код нас брзо окреће у служење себи и својим интересима, и што се готово увек дешава да она захтева услуге за себе, а не да другима служи. Савест се, при томе, умирује исправношћу вођења официјелних послова. Због тога имамо много великих, али добро не успева међу нама, те добре установе не приносе добро које се од њих очекује.

Чита: ђакон Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 14. по Духовима за петак 16. септембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Марку, зачало 20. (5,22-24; 5,35-43; 6,1)

22. И гле, дође један од старешина синагоге по имену Јаир; и видевши га паде пред ноге његове. 23. И мољаше га много, говорећи: „Ћеркица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.” 24. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притешњаваху га. 35. Док он још говораше, дођоше од старешине синагоге говорећи: „Кћи твоја умре; што још трудиш Учитеља?” 36. А Исус, чим је чуо реч што казаше, рече старешини синагоге: „Не бој се, само веруј!” 37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. 38. И дође у кућу старешине синагоге, и виде вреву и оне који плачу и лелечу много. 39. И ушавши рече им: „Шта сте се узнемирили и плачете? Девојчица није умрла него спава.” 40. И подсмеваху му се. А он истеравши све узе оца и матер девојчице и оне који беху с њим, и уђе где лежаше девојчица. 41. И узевши девојчицу за руку рече јој: „Талита куми”, што значи: „Девојчице, теби говорим, устани!” 42. И одмах устаде девојчица, и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 43. И запрети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе. 1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Васкрсавши кћер Јаирову, Господ врло запрети њеним родитељима да нико не дозна за то (Мк.5,43). Тиме нам је указано: не тражи славу, нити похвале људске, макар твоја дела била таква да се не могу сакрити. Чини оно на шта те приморава страх Божији и савест, а према говору људском се држи као да уопште и не постоји. И гледај на своју душу: чим се макар мало накриви на ту страну, одмах је враћај на своје место. Жељу да нас људи виде проузрокује чежња за похвалом. Када примимо похвалу, постижемо циљ. Међутим, она подрива енергију и пресеца духовну делатност и, самим тим, продужење похвала. Одатле произилази да сам себе мрзи онај који жели да људи знају његова добра дела. Није лоше ако људи нешто хвале. Јер, како не хвалити оно што је добро? Ти, пак, немој о томе да мислиш, да очекујеш или тражиш. Ако то себи допустиш, сасвим ћеш се покварити. Попуштање у једној ствари доводи и до друге. Учесталост у томе доводи до стварања навике и човек постаје хвалисав. А ако дође дотле, већ неће сва његова дела бити похвална и похвале ћe се смањити. Услед недостатка похвала са стране, почеће самохвалисање, које је Господ назвао трубљењем пред собом. То је још горе. Душа постаје ситничава, тражи лажан сјај, и истинског добра више од ње не очекуј.

Чита: ђакон Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 14. по Духовима за четвртак 15. септембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Марку, зачало 19 (5, 1-20)

1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску. 2. И кад изађе из лађе, одмах га срете из гробова човек с духом нечистим, 3. који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4. јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити. 5. И стално ноћ и дан он беше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем. 6. А кад виде Исуса издалека, потрча и поклони му се. 7. И повикавши из свег гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!” 8. Јер му говораше: „Изиђи, душе нечисти, из човека!” 9. И питаше га: „Како ти је име?” И одговори му и рече: „Легион ми је име: јер нас је много.” 10. И молише га много да их не шаље из оног краја. 11. А онде по брегу пасијаше велико крдо свиња. 12. И молише га сви демони говорећи: „Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.” 13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с брега у море; а бијаше их око две хиљаде: и утопише се у мору. 14. А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта се догодило. 15. И дођоше Исусу, и видеше бесомучнога у коме је био легион где седи, обучен и присебан; и уплашише се. 16. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о свињама. 17. И почеше га молити да иде из њихових крајева. 18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бесомучан да буде с њим. 19. А Исус му не даде, већ му рече: „Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.” 20. И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Легион ми је име; јер нас је много (Мк.5,9).Духови нису телесни и због тога не заузимају и не испуњавају простор, као што је случај са телима. Тиме се објашњава физичка могућност пребивања многих духова у једном човеку. Наравствена могућност таквог пребивања са стране духова је схватљива услед њихове безнаравствености, или одсуства сваког начела нарави, а са стране човека – услед многостуког додиривања његовог душевног устројства са мрачним областима нечистих сила. Ипак, тиме се објашњава само могућност, док стварност усељења бесова подлеже условима које не можемо да одредимо. Можемо само рећи да усељење духова не бива увек видљиво и да се не препознаје увек по одређеном понашању ђавоиманих. Постоји усељење духова које се не показује, тј. – скривено. Постоји, опет и власт духова над умовима мимо тела. У таквим случајевима, они умом руководе како хоће, путем страсти које у њему делују. При томе, људи све мисле да сами дејствују, због чега постају подсмех нечистим силама. Шта ту да се ради? Буди прави Хришћанин и никаква вражја сила те неће моћи савладати.

 

Чита: ђакон Јован Новитовић