Свето јеванђеље Недеље 22. по Духовима за уторак 15. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 55. (11,1-10)
1. И када се он мољаше Богу на једном месту па престаде, рече му неки од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје. 2. А он им рече: „Када се молите говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу. 3. Хлеб наш насушни дај нам данас; 4. и опрости нам грехе наше, као што ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога.” 5. И рече им: „Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му: ‘Пријатељу, дај ми три хлеба у зајам, 6. јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим.’ 7. А он изнутра одговарајући да рече: ‘Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и деца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам.’ 8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за његову безочност устаће и даће колико му треба. 9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ је дао општу молитву којом обухвата све наше потребе – духовне и телесне, унутрашње и спољашње, вечне и временске. Ипак, пошто једном молитвом није могуће обухватити све оно што у животу можемо искати од Бога, дато је и правило за појединачне молбе у разним случајевима: Иштите и дaћe вам се, тражите и наћи ћeтe, куцајте и отвориће вам се (Лк.11,1-10). У Цркви Божијој се тако и чини: сви Хришћани се моле општим молитвама за опште потребе, али сваки појединачно излаже пред Господа и своје потребе и нужде. Ми се општим молитвама молимо у установљеним чинодејствима, која сва заједно нису ништа друго него разјашњења и у разним видовима изложена молитва Господња [тј. „Оче наш“]. Појединачно се, пак, код куће, свако моли како уме, тражећи од Господа нешто за себе. И у храму се можемо молити за своје потребе, као што се и код куће можемо молити општом молитвом. Међутим, о једноме само треба водити бригу, тј. да, стојећи на молитви код куће или у цркви, у нашој души буде истинска молитва, истинско обраћање и узношење ума и срца нашег ка Богу. Како ко може, нека се труди. Само немој стојати као кип и не мрмљај молитве као навијена справа за свирање. Чак и да дуго стојиш и мрмљаш на тај начин, молитве нећеш имати, будући да ти ум лута и будући да ти је срце пуно празних осећања. Ако већ стојиш на молитви, потруди се још да привучеш и ум и срце? Привуци их, макар се и супротстављали. Тада ће се успоставити права молитва и привући милост Божија. Тада ће се испунити Божије обећање молитви: Иштите и дaћe вам се. Често се оно не испуњава због тога што нема молитвеног искања, него само искајућег положаја.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 22. по Духовима за понедељак 14. новембар лета Господњег 2022.

Свето Јеванђеље по Луки, зачало 52
И окренувши се ученицима рече: „Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.” 23. И окренувши се ученицима насамо рече: „Благо очима које виде што ви видите. 24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети што ви видите, и не видеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Нико не зна ко је Отац, осим Сина, и ако Син xoћe коме открити (Лк.10,22). Син је био на земљи и све неопходно нам открио – било сам, било кроз Духа Светог, који је деловао у апостолима. Према томе, о Оцу и о Божанским стварима можеш знати једино из онога што нађеш у Јеванђељу и Апостолским списима. Више од тога не тражи, и не мисли да ћеш било где другде наћи истину о Богу и плановима Божијим. Какво само благо ми имамо!.. Све је већ речено. Не лупај главом, него само са вером прими оно што је откривено. Откривено је да је Бог један по суштини, а тројичан Лицима: Отац, Син и Свети Дух. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да је Триипостасни Бог све створио речју, да све држи у својој десници и да о свему промишља. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да смо били у блаженом стању и да смо пали, и да се ради нашег обновљења и искупљења Син Божији, Друго Лице Пресвете Тројице, оваплотио, страдао, умро на Крсту, васкрсао и вазнео на небо. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да онај ко жели да се спасе мора да поверује у Господа и да, примивши Божанствену благодат у Светим Тајнама, живи по заповестима Господњим, борећи се са страстима и похотама, посредством одговарајућих подвига. Прими ту истину са вером и делај по њој. Откривено је да ће онај ко живи по указању Господњем по смрти ступити у свете обитељи, које носе предукус вечног блаженства, док ће онај ко живи супротним животом по смрти предокусити адске муке. Прими ту истину са вером и њоме уразумљуј и одушевљавај себе на добро и на подвиге. Све са вером примај и верно чувај. Нема потребе де се ломи глава ради измишљања било чега свога. Немој слушати оне који много мудријаше, јер су пошли у непознатом смеру.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 22. по Духовима за недељу 13. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 83 (16,19-31)
19. Човек пак неки беше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. 20. А беше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, 21. и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов. 22. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богаташ, и сахранише га. 23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. 24. И он повика и рече: „Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.” 25. А Авраам рече: „Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш. 26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.” 27. Тада рече: „Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мога; 28. Јер имам петорицу браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.” 29. Рече му Авраам: „Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.” 30. А он рече: „Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.” 31. А он му рече: „Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег. Међутим, и у томе ће бити одбијени зато што је за оне који желе да знају истину довољно само Откривење. За оне, пак, који не желе и не воле истину, ни само васкрсење мртвога неће бити убедљиво (Лк.16,19-31). Осећање овог богаташа из приче насигурно деле сви који одлазе одавде. По тамошњем убеђењу (које ће бити убеђење свих нас), јединствено руководство на путу живота јесте Откривење Господње. Међутим, за многе ће тамо бити касно за такво убеђење. Оно би у овом животу било добро дошло, иако га многи немају. Поверујемо, у крајњем случају, сведочанству тамошњих, преносећи себе у њихово стање. Они који се налазе у мукама неће лагати. Жалећи нас, они би хтели да се отворе наше очи како и ми не бисмо дошли на место њиховог мучења. О том предмету не бисмо смели да говоримо, као што, често, говоримо о обичним стварима: „Може бити да ће то некако и да прође“. Не, то већ неће проћи било како. Треба да имамо основано осведочење да нећемо допасти на место богаташа.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 21. по Духовима за суботу 12. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 29. (7,1-10)
1. А када заврши све речи своје пред народом, уђе у Капернаум. 2. У капетана пак једнога беше слуга болестан на умору који му беше мио. 3. А кад чу за Исуса, посла му старешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу. 4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: „Достојан је да му то учиниш, 5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.” 6. А Исус иђаше с њима. И кад већ беше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш; 7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 8. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: ‘Иди“, и иде; и другоме: ‘Дођи’, и дође; и слуги својему: ‘Учини то’, и учини.” 9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: „Кажем вам: ни у Израиљу толику веру не нађох.” 10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Каква је само светла личност капетан! Како је он дошао до вере којом је превазишао све Израиљце, који су васпитани на Откривењу, пророштвима и чудесима (Лк.7,2-10)? Јеванђеље не каже како, већ само описује његову веру и наводи Господњу похвалу. Пут вере је тајни, сакривени пут. Ко себи самоме може да објасни како се у срцу слажу убеђења вере? Боље од свих објашњава свети апостол, називајући веру даром Божијим. Вера заиста јесте Божији дар. Међутим, неверујући нису без одговорности за своје неверовање. Ако нису без одговорности, значи да су сами криви што им се тај дар не даје. Нема пријемника за њега, па се и не даје. Он нема чиме да се прими. У таквом случају давати било би исто што и трошити у празно. Није лако одредити како душа постаје способна да прими дар вере. Код капетана је видно крајње смирење, без обзира што је био човек на власти, са врлинама и разуман. Зар није, уопште узев, смирење врлина која привлачи велику милост пружања вере? Томе се не треба чудити. Уосталом, сви знамо да су они који не верују гордог духа, и да вера изнад свега захтева да се ум покори под њено иго.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 21. по Духовима за петак 11. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 50. (10,1-15)

1.А потом изабра Господ и друге, седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи. 2. И рече им: „Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. 3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. 5. У коју год кућу уђете најпре кажите: „Мир дому овоме!“ 6. И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама. 7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу. 8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе, 9. И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: „Приближило вам се Царство Божије.” 10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците: 11. „И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!” 12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе. 13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, седећи у кострети и пепелу, покајали. 14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама. 15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Да ли ће се онима који не примају Господа и на оном свету снисходити, као што им се снисходило овде на земљи? Не, неће. Шаљући седамдесеторицу на проповед, Господ је заповедио да на раскрсницама [места] где их не приме говоре: И прах што нам је прионуо од града вашег за ноге наше, отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије (Лк.10,11). Другим речима: „Ништа нам ваше није потребно. Ми вам не проповедамо из користољубља, већ ради објављивања мира и Царства Божијег. Нећете да прихватите благо? Како хоћете! Ми идемо даље“. Тако је заповеђено за садашње време. А шта за будуће? Содому ћe бити лакше у дан онај неголи граду томе (Лк.10,12)! Ради се, дакле, о томе да они који не верују, немају ради чега да се надају снисхођењу Господњем. Док су овде на земљи, остављено им је на вољу. Међутим, кад дође смрт, сва ће се грозота „гнева“ Божијег обрушити на њих. Велика је несрећа наћи се међу неверницима! Ни на земљи им није пријатно, будући да без Бога и Господа Исуса Христа, Спаситеља и Искупитеља, све изгледа мрачно и неутешно. А тамо? Њихово стање се ни речју не може описати, нити се уобразиљом може замислити. Утешније би било уништење, али ни оно неће бити омогућено.

чита: јереј Јован Новитовић

Свештеник Славко Обрадовић и г. Арсеније Бугарски о светињама Румуније

„Једни друге смо заборавили, али при поновном упознавању стварамо нераскидиве везе“, каже за радио „Источник“ г. Арсеније Бугарски, Србин рођен у Темишвару, кога је живот довео у Београд на студије Богословског факултета и задржао га до данас у српској престоници. Везу са земљом у којој је рођен и у којој живи његова родбина није изгубио, напротив, већ четврт века организује поклоничка путовања светињама Румуније које у нашим људима изазивају дивљење и одушевљење. Зашто су Румуни посвећенији Цркви, како исповедају своју веру, колико знају о српским светитељима и зашто су њихови манастири много богатији монасима и монахињама, откривају г. Арсеније Бугарски и свештеник Славко Обрадовић који је уз Арсенијеву помоћ одвео групу поклоника у Румунију крајем октобра месеца.

Ђакон Владимир Ракић о богаташу и убогом Лазару

У причи о богаташу и убогом Лазару (Лк 16, 19-31) писац не спомиње име богаташа, што се може објаснити да су имена немилосрдних људи недостојна Божјег спомена. Насупрот томе, имена праведника написана су на небу у књизи живота. Сиромах Лазар је поменут по имену, јер је на њему била посебна сила Божја. У својој духовној борби извојевао је блиставу победу, никога није осуђивао, није завидео, нити роптао, већ је у дуготрпљењу подносио све своје невоље, рекао је ђакон Владимир Ракић, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Будући везан за овоземаљска блага, богаташ је изгубио вечни живот, док Лазар заслужује блаженство у Царству небеском, те је узор нама у нашем хришћанском животу.

Свето јеванђеље Недеље 21. по Духовима за четвртак 10. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 48. (9,49-56)
49. А Јован одговарајући рече: „Наставниче, видесмо једнога где именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.” 50. И рече му Исус: „Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.” 51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим. 52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега. 53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим. 54. А кад видеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истреби, као и Илија што учини?” 55. А он окренувши се запрети им и рече: „Не знате каквога сте ви духа. 56. Јер Син Човечији не дође да погуби душе људске него да спасе. ” И отидоше у друго село.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Како се односити према онима који не верују, који не исповедају Господа? Исто онако како се Господ поставио према селу које га није примило. Показујући много жара, младалачка ревност је хтела да са неба на њих сиђе огањ. Међутим, Господ је задржавао: Не знате каквог сте ви духа… Господ Спаситељ није ништа урадио онима који га нису примили (иако прихватити Њега значи прихватити спасење). Обишавши их, Он је пошао у друго село (Лк.9,55-56). Њих је оставио себи самима. Тако и сада треба чинити. Пусти неверујуће да иду својим путем, а верујуће својим. Бог је Онај који ће све распоредити у своје време. За њих се треба молити и треба их жалити. Треба желети да и они познају истину и тражити прилику да им се помене о њој. Међутим, када гласно стану да нападају истину, треба им дати одговор са љубављу и поуком. И то је довољно.

чита: јереј Јован Новитовић

Свети краљ Милутин – слава цркве у Бошњановићу

Црква Светог краља Милутина у Бошњановићу, у близини Љига, прославиће своју славу Светом Литургијом која на дан празника, у суботу 12. новембра, почиње у 9 сати, потврдио је за радио „Источник“ протојереј-ставрофор Гојко Терзић, настојатељ Храма и најзаслужнији за његову изградњу с обзиром да је у питању прва светиња у част Светог краља која је изграђена из темеља. Бошњановић је малено село које броји четрдесетак домова, али је народ благочестив, додаје отац Гојко који је и носилац и највишег одликовања Епархије ваљевске – Ордена Светог Владике Николаја.

Свето јеванђеље Недеље 21. по Духовима за среду 9. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 47. (9,44-50)
44. ставите ви у уши своје ове речи: „Син Човјечији биће предан у руке људи.” 45. А они не разумеваху ову реч; јер беше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову реч. 46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи. 47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дете и постави га крај себе, 48. И рече им: „Који прими ово дете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.” 49. А Јован одговарајући рече: „Наставниче, видесмо једнога где именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.” 50. И рече му Исус: „Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ко мене прима, прима Онога који је мене послао, рекао је Господ (Лк.9,48). Онај који га је послао јесте Бог. Према томе, ко исповеда Господа, исповеда Бога. Ко, пак, Њега не исповеда, ни Бога не исповеда. Рећи ћеш: „Ја исповедам Христа као великог, премудрог, свечовечанског учитеља“. Не! Исповедај га онако како је Он сам о себи говорио. Он говори да су Он и Отац једно, да су Лица једне Божанске суштине, особена, али једночасна и сапрестолна. Онај ко га не исповеда на тај начин, ма како га иначе величао, једнак је ономе који га уопште не исповеда. А ко Њега не исповеда, не исповеда ни Оца, не исповеда ни Бога. Ма каквим се богопоштоваоцем показивао, ти не поштујеш Бога уколико не исповедаш Господа Исуса Христа за Сина Божијег јединородног, који се ради нас оваплотио и који нас је својом крсном смрћу спасао. Није свеједно каквог Бога исповедамо, нити је само исповедање довољно. Они који се поклањају сунцу и звездама или неким измишљеним предметима, не називају се богопоштоваоцима зато што поштују нешто што није Бог. Ни онај ко не исповеда Господа није богопоштовалац, будући да не исповеда Њега који је истинити Бог. Истинити Бог није без Сина, савечног и сабеспочетног. Стога, уколико не исповедаш Сина, не исповедаш ни Бога истинитог. Каква је вредност твог исповедања, једини Бог ће расудити. Нама је Бога открио истинити Бог, и изван овог Откривења није могуће имати истинитог Бога.

чита: јереј Јован Новитовић