Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за суботу 24. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 67. (12,32-41)
32. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. 33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лопов не приближава, нити мољац квари. 34. Јер где је благо ваше онде ће бити и срце ваше. 35. Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене. 36. А ви слични људима који чекају господара свог, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. 37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. 38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним. 39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу. 40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човечији. 41. А Петар му рече: „Господе, говориш ли ову причу нама или свима?”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене (Лк.12,35). Треба бити спреман сваког часа, јер се не зна кад ће доћи Господ – било ради Последњег суда, било да те узме одавде (што је за тебе подједнако важно). Смрт све решава. Иза ње је свођење рачуна живота: што си стекао, то ћеш и имати на сву вечност. Ако си стекао добро – и твој удео ће бити добар, а ако зло – онда рђав. То је тако извесно као што је извесно да постојиш. Све се то може догодити још овога минута, управо овог часа док читаш ове редове, а затим је свему крај: ставиће се печат на твоје биће, који нико више неће моћи да скине. Имамо, дакле, због чега да се замислимо!.. Међутим, није могуће начудити се због тога што се тако мало о томе мисли. Каква се ту тајна врши над нама! Сви ми знамо да је смрт на вратима и да се не може избећи, па ипак готово нико о њој не мисли. Она ће, међутим, прићи изненада и зграбити. Чак и када нас обузме смртна болест, ми не мислимо да нам је дошао крај. Нека то анализирају психолози са научне стране. Са наравствене стране, овде се не може превидети несхватљива самообмана, која је страна једино онима који пазе на себе.

чита: јереј Јован Новитовић

 

Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за петак 23. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по  Луки, зачало 101. (20,19-26)
19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумеше да за њих ову причу каза. 20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у речи, те да би га предали начелству и власти намесниковој. 21. И упиташе га говорећи: „Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: 22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?” 23. А он, разумевши препреденост њихову, рече им: „Што ме кушате? 24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис?” А они одговарајући рекоше: „Ћесарев.” 25. А он им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу.” 26. И не могоше га ухватити у речи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Кесарево кесару, а Божије Богу (Лк.20,25). Свакоме, значи, своје. У наше време уместо кесарево треба ставити „житејско“, и рећи: „Житејско“ на једној страни, а Божије на другој. Међутим, сви су се бацили једино на оно „житејско“, а Божије остављају иза себе. Због тога оно не само да не стоји на своме месту, тј. у првом плану, него се сасвим заборавља. Последица тога, наводно ненамерног заборављања, јесте замагљивање у свести оног Божанског. Затим већ следи нејасноћа његовог садржаја и његове основе. Отуда слабост уверења и несталност вере, а затим и њено напуштање и утицаји свакаквих ветрова разних учења. Тај пут проходи сваки понаособ када почне да занемарује оно што је Божанско; тим путем иде и заједница када у своме поретку почне да занемарује оно што Бог од ње захтева. Када је Божије стављено у задњи план, у заједницу почиње да се усељава еманципација од Божијих захтева на умном, наравственом и естетичком плану, и секуларизација (тј. служење духу времена) политике, обичаја, забава, а затим и васпитања и свих установа. У садашње време не мисле, не говоре и не пишу о ономе што је Божије. То им чак ни на памет не пада у њиховим подухватима. Зар је онда чудно што, при таквом настројењу, учења противна вери налазе пут ка друштву и што се оно приклања општем безверју?

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за четвртак 22. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 100. (20,9-18)
9. А народу поче казивати причу ову: „Човек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже време. 10. И у своје време посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. 11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. 12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истераше. 13. Онда рече господар винограда: ‘Шта да чиним? Послаћу сина свог љубљенога; ваљда ће се застидети кад виде њега.’ 14. А виноградари видевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: ‘Ово је наследник; ходите да га убијемо да нама остане наследство.’ 15. И истераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? 16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима.” А они када то чуше рекоше: „Не дао Бог!” 17. А он погледавши на њих рече: „Шта значи, дакле, оно што је написано: ‘Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?’ 18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о винограду (Лк.20,9-28) изображава старозаветну цркву. Виноградари су њена тадашња јерархија. Пошто није одговарала свом назначењу, изречена јој је пресуда: узети од ње виноград и дати га другима. Ти други су најпре били свети апостоли, а потом њихови прејемници – архијереји са свим свештенством. Виноград Божији је један од почетка света, а задатак виноградара је био, јесте и биће до краја века – да Господару приносе плод винограда, тј. спасење душа. Тај задатак хришћанске јерархије је, према томе, и наш посао. У каквој мери се он испуњава – сви ми видимо. Шта да се каже на то? Због многога – слава Богу! Ипак, у многоме није могуће не пожелети боље. То се особито тиче проповеди и речи Божије. Само се понегде чује проповед, премда и сачињава јединствени виноградарски нож у рукама делатеља винограда Божијег. Само да се и на нама не испуни: Доћи ће господар винограда и погубити ове виноградаре и даће виноград другима. Само да се и ови други не одбаце, и да се не погубе не само виноградари, него и сам виноград…

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за среду 21. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 99. (20,1-8)
1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповедао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старешинама. 2. И рекоше му говорећи: „Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?” 3. А он одговарајући рече им: „И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми: 4. ‘Крштење Јованово – да ли беше с неба или од људи?’” 5. А они помислише у себи говорећи: „Ако кажемо: ‘С неба’, рећи ће: ‘Зашто му, дакле, не веровасте?’ 6. Ако ли речемо: ‘Од људи’, сав ће нас народ каменовати; јер је уверен да је Јован пророк.” 7. И одговорише да не знају откуда. 8. А Исус им рече: „Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Свештеници, књижевници и старешине нису веровали у Господа. Да би их призвао ка вери, Он им је поставио питање: Крштење Јованово – да ли беше са неба или од људи? (Лк.20,4). Расудите о томе беспристрасно и расуђивање ваше ће вас привести ка вери. Што је речено о јављању Јована, може се рећи и о сваком догађају који је пратио долазак Господа у телу, о самом доласку и о свему што је са њиме повезано. Свако ко расуди о свему томе доћи ће до једног закључка: Заиста овај беше Син Божији. Могу се јављати разне мисли, рађати недоумице, сусретати несагласности. Па ипак, на крају свих испитивања проистећи ће само једно свестрано убеђење: не може се мислити друкчије до онако како је представљено у Јеванђељима и Апостолским посланицама. Велика је тајна побожности: Бог се јавио у телу. Тајна ће остати тајна, премда ће, својом јасноћом и наравственом силином која произилази из испитивања, утицати на ум да исповеда тако а не друкчије. Они који не верују или уопште не испитују све као што треба, или испитују површно, са туђим умом, или заузимају несрећно настројење, супротно захтевима вере. Да би оправдали своје неверје, они се задовољавају и ситницама, које наводе као разлог за одрицање вере. И верујуће могу да колебају њихове речи због тога што се понекад задовољавају простом вером, не разјашњавајући себи њене основе. Те речи неверника их затичу неспремне. Због тога се и колебају.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за уторак 20. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 98. (19,45-48)
45. И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху, 46. говорећи им: „Написано је: ‘Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.’” 47. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да Га погубе. 48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ беше прионуо уз њега слушајући га.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Дом мој, дом је молитве (Лк.19,46). И заиста, уђи само у храм и већ те све позива на молитву. Све је у њему тако уређено, све се у њему врши тако да би расположило на молитву и помагало јој. Због тога, ако хоћеш да молитву разгориш у своме срцу, иди чешће у храм Божији. Код куће се нећеш помолити као у храму. Зар се они који се и код куће топло моле, ако их уопште има, неће још топлије молити у храму? Но, будући у храму, немој бити присутан само телом, него и духом. Стани тамо где је тише и, гледајући умом Господа пред собом, изливај своју душу. Маштања разгони, бригама не допуштај да прилазе, и само на једно пази – на дело молитве. Дижи своју отежалу душу горе, и њену тежину разбијај сагледавањем Божанствених ствари. Оно што имаш на себи скини покајањем и обећањем поправке. Ако савест још није измирена, додај дела самоодрицања и љубави. Стојећи у храму, припремај се да се и све време, док си ван храма, мислима не удаљујеш од Господа, него да га увек гледаш пред собом. Тако се твоје стопе са правог пута неће померити на криви. Када затим одеш у храм, биће ти лакше да у њему одстојиш како треба. Од достојног пребивања у храму биће ти лакше да пажљиво ходиш пред Господом када се нађеш ван храма… И тако ће твоје пребивање у Господу расти све више и више. А више од тога шта се може пожелети?

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за понедељак 19. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 24 (6,17-23)

И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског, 18. који дођоше да га слушају и да се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцељиваху се. 19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све. 20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: „Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 21. Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмејати. 22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. 23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Народ узвикује осана, а Господ плаче (Лк.19,38-41). Не дешава ли се нешто слично и на нашим црквеним празницима? Спољашњост је у оно време била празнична. Међутим, Господ је видео оно што је невидљиво било присутно у душама и народ оценио достојним плача. И код нас је оно што је видљиво на празницима увек свечано. Али, да ли је код свих и унутрашње настројење такво? Један уопште не схвата важност и значење празника; други једва нешто замагљено осећа, иако ништа јасно не види. И тек понеки види и осећа и бива расположен достојно празника. Наши празници односе много улагања. Међутим, колико се од тога удељује Господу и братији? Или ништа или најнезнатнија ситница. Готово све однесе стомак и сујета. Од Господа се то не може сакрити. Није ни чудно ако Он, говорећи по људском, плаче док ми испуштамо празничне узвике. Ето какви су искупљени, оправдани, усиновљени!.. Дали су завет, примили су обавезу да ходе у духу и да не удовољавају телесним похотама. А, шта је на делу? Синови царства су гори од последњих слугу!

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 27. по Духовима за недељу 18. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 71. (13,10-17)
10. А учаше у једној синагоги суботом. 11. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити. 12. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: „Жено, ослобођена си од немоћи своје.” 13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога. 14. А старешина синагоге, негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: „Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни.” 15. А Господ му одговори и рече: „Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала и води да напоји? 16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни?” 17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 26. по Духовима за суботу 17. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по  Луки, зачало 51. (10,19-21)
19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.” 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја (Лк.10,21). Ето суда над људском мудрошћу и разумношћу. И он се очигледно испуњава. Откривење је сада пред очима, у Божанским Писмима, и мудријаши га читају, али не схватају. Заиста је за чуђење: писано је просто, а њима све изгледа друкчије него што је написано. Једном речју – они су слепи. Безазлени виде и схватају, а за њих је откривено скривено. Такав поредак је био по вољи Оцу небеском. Према томе, немамо због чега ни да се противимо. Да уопште није било откривено оно што је суштински нужно, мудријаши би и могли још по нешто приговарати. Пошто је, међутим, откривено, било је потребно само доћи и узети. Зато је и откривено да би ти узимао. Само постани безазлен. „Ко, ја?.. Никако!“ Па, како хоћеш! Остани премудар и разуман за себе. Међутим, ништа суштински нећеш схватити и сместити у своју главу, него ћеш остати усред призрака и илузија које се рађају из твог мудријашења. Оне те држе у пуној заслепљености, при чему мислиш да видиш иако си, у ствари, слеп и кратковид. Додуше, ти понешто и видиш, али као кроз густу маглу. То ти не омогућује да видиш прав пут, и не води те ка циљу, него те само држи у безизлазном кругу греховности. Избави нас, Господе, од таквог страшног стања!

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 26. по Духовима за петак 16. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 95. (19,12-28)
12. Рече дакле: „Човек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати. 13. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: ‘Тргујте док се не вратим.’ 14. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: ‘Нећемо да он царује над нама.’ 15. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио. 16. И дође први говорећи: ‘Господару, кеса твоја донесе десет кеса.’ 17. И рече му: ‘Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.’ 18. И дође други говорећи: ‘Господару, кеса твоја донесе пет кеса.’ 19. А он рече и њему: ‘И ти буди над пет градова.’ 20. И трећи дође говорећи: ‘Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу; 21. јер сам се бојао тебе, зато што си човек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сејао, и сабираш где ниси вијао.’ 22. А он му рече: ‘По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сејао, и сабирам гдје нисам вијао. 23. Па зашто ниси дао сребро моје у мењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком?’ 24. И рече присутнима: ‘Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.’ 25. И рекоше му: ‘Господару, он има десет кеса.’ 26. Кажем вам пак: ‘Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. 27. А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем над њима, доведите амо, и исеците их преда мном.’” 28. И рекавши ово Исус пође напред идући навише у Јерусалим.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о десет кеса сребра изображава читаву историју човечанства до Другог Христовог доласка (Лк.19,12-28). У њој Господ говори да кроз страдања, смрт и Васкрсење иде ка Оцу небеском да прими царство над човечанством, које је Његово очинско наслеђе. Они који остају на земљи, деле се на две стране: на слуге које су се потчиниле Господу кроз послушање у вери, и на оне који, услед свог неверја, нису хтели да га имају за цара и да му служе. Онима који Господу приступају са вером и са готовошћу да му служе, дају се дарови Светога Духа у светим тајнама. То су управо кесе сребра! Сваки верујући их прима ради служења у кругу других верујућих. Када му се покоре сви (вољни) из рода људског, Он ће опет доћи као Онај који је примио царство. Његово прво дело тада ће бити да суди слугама, да види шта је ко стекао датом благодаћу. Затим ће да следи суд и онима који нису хтели да га имају за цара, који нису поверовали, или који су отпали од вере. Запечати те истине у своме уму и не одвајај своју пажњу од њих. Јер, тада ће да се донесе одлука која већ неће моћи да се измени. Бежи од неверја. Међутим, немој ни веровати само празно, већ приноси и плодове вере. Нашавши те верним у малом, Господ ће те и над многим поставити.

чита: јереј Јован Новитовић

Патријарх Порфирије у причи ученика ваљевске пете

Казивања о српским патријарсима у циклусу емисије „Кад анђели проговоре“ заокружена су актуелним Патријархом српским Г. Порфиријем, 46. наследником Светог Саве. Некадашњи Митрополит загребачко- љубљански, професор Православног богословског факултета и истакнути јавни делатник на чело СПЦ дошао је 18. фебруара 2021. године. Будући да је наш савременик, беседе Патријарха Порфирија често можемо да чујемо посредством медија и поучимо се ономе што је важно за наш хришћански живот данас. Лик и дело Патријарха Порфирија кроз одабране текстове представили су ученици петог разреда: Ана Антонијевић, Страхиња Баратовић и Лена Радовановић, уз помоћ наставника веронауке јереја Бранка Јовановића.