Јеванђеље Матеј, зачало 58. (14,14-22)
14. И изишавши Исус виде многи народ, и сажали се на њих, и исцели болеснике њихове. 15. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: „Овде је пусто место, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.” 16. А Исус им рече: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” 17. А они му рекоше: „Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.” 18. А он рече: „Донесите их мени овамо.” 19. И заповеди народу да поседају по трави, па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу. 20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. 21. А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце. 22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду пре њега на ону страну док он отпусти народ.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу” (Мт.14,16). Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу”. Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: „Распни га“. Такво је и опште Божије промишљење о нама: Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима (Мт. 5,45). Када би нам Господ помогао да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив (Лк.6,36)!