Јеванђеље Јован, 24. зач. (6,56-69)
56. „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. 57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живети због мене. 58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.“ 59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму. 60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: „Ово је тврда беседа. Ко је може слушати?“ 61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: „Зар вас ово саблажњава? 62. А шта ако видите Сина Човечијег да одлази горе где је пре био? 63. Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су. 64. Али има међу вама неких који не верују.“ Јер знађаше Исус од почетка који су то што не верују, и ко ће га издати. 65. И говораше: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мога.“ 66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. 67. А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да одете?“ 68. Тада му одговори Симон Петар: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи живота вечног. 69. И ми смо поверовали и познали да си ти Христос Син Бога живога.“
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
