Јован, 33. зач. (8,51-59)

Јеванђеље Јован, 33. зач. (8,51-59)
51. Заиста, заиста вам кажем: „Ко одржи реч моју неће видети смрти вавек.“ 52. Тада му рекоше Јудејци: „Сада знамо да је демон у теби. Авраам умре и пророци, а ти говориш: ‘Ко одржи реч моју неће окусити смрти вавек.‘ 53. Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умре? И пророци помреше. Ко се ти сам правиш?“ 54. А Исус одговори: „Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш, 55. И не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и реч његову држим. 56. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде и обрадова се.“ 57. А Јудејци му рекоше: „Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио?“ 58. А Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: пре него Авраам настаде, Ја јесам.“ 59. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Јудејци су се због изобличења разгневили на Господа и узели камење да баце на њега. Но, Господ је прошао између њих и отишао (Јн.8,59). Господу нису ништа учинили, већ су само себе погубили. Јер, последица њиховог неверја био је страшан приговор Господњи: Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста (Мт.23, 38), и још: Хајдемо одавде. И Господ је отишао другде и, уместо љубљеног Израиља, изабрао друге народе за своје станиште. Па и сада ништавни људи у самопрелести гордог ума који не прима Христову истину узимају камење противљења Господу и бацају га на Њега. Међутим, Њему они не могу ништа, будући да Он остаје Господ и да Његова истина пребива као неизмењива истина. Напротив, они себе погубљују. Господ пролази поред њих и препушта их њиховом сујетном мудровању, које их носи као вихор прашину. Дешава се да се цео народ окрене ка лажном мудровању. Тада се и он, слично Јудејцима, оставља властитом избору. Разумите народи и покорите се Господу!