Јован, 53. зач. (16,2-13)

Јеванђеље Јован, 53. зач. (16,2-13)
2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. 3. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. 4. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бејах с вама. 5. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: „Куда идеш?“ 6. Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. 7. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. 8. И кад Он дође, покараће свет за грех, и за правду, и за суд. 9. За грех, дакле, што не верују у мене; 10. за правду пак, што идем Оцу своме, и више ме нећете видети; 11. а за суд, што је кнез овога света осуђен. 12. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. 13. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн.16, 13). Зашто се у логикама не спомиње овај извор сазнања? Не треба се чудити што се он не спомиње у незнабожачким логикама. Међутим, зашто га нема ни у хришћанским? Зар Хришћанин треба да престане да буде Хришћанин и да заборави на сва верна и несумњива обећања која су му дата кад почне да се служи својим умом? О гледању и слушању се много пише. Довољно се објашњава и поступак уопштавања и закључивања из виђеног и слушаног. Међутим, како одгонетнути значење свега остављено је на вољу досетљивости ученика логике. Зашто да му се не скрене пажња: „Имаш обећања Духа истине; Њему следи; Њиме се решава значење свега постојећег, јер је Бог извор његовог бића“? Зар се због тог заборава нису све данашње књиге напуниле досеткама (о свету Божијем) и претпоставке се тако расплодиле? Није тешко видети да су оне плод дечје уобразиље.