Јован, зачало 62; 19, 25- 37

Јеванђеље по Јовану, зачало 62; 19, 25- 37
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина!27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам!29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим.30. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу предаде дух.31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим;33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени,34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете.
36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити.37. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.