Јеванђеље Лука, зачало 32. (7,31-35)
31. А Господ рече: „С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични? 32. Слични су деци што седе на тргу и довикују једни другима говорећи: \’Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.\’ 33. Јер је дошао Јован Крститељ који хеба не једе нити вина пије, а ви говорите: \’Демон је у њему\’. 34. Дошао је Син Човечији који и једе и пије, а ви кажете: \’Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима\’. 35. И би оправдана премудрост од све деце њене.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
С киме ћу упоредити људе овога рода (Лк.7,31), тј. невернике? Господ то питање поставља као у недоумици. Зар ми нећемо још више бити у чуђењу поводом јављања неверја? Ми смо зачуђени пред недоумицом: како ићи против свестране очевидности? Међутим, ипак иду. Што се сатана противи – није чудно. Само име је такво: противник истине и добра. Он јасно види да Бог постоји, да ће му судити и да ће бити осуђен, да му је казна већ припремљена. Па ипак, све иде против – и не ради чега другога, него само ради зла, тј. на већу своју погибао. Зар не влада исти дух богоборства и у онима који не верују? У крајњем случају, по појмовима које имамо о души и њеним дејствима, неверје је при свој очевидној основаности вере – необјашњиво. Необјашњиво је и ропство грешника греху и након што јасно увиди да га грех води у пропаст. И до какве се само противречности долази! Само они који не верују и страстољупци одбацују постојање сатане и нечистих духова. Они којима би више од свих приличило да су на њиховој страни, сасвим одступају од њих. Но, зар није и само то мишљење од нечистих духова? Тамни љубе таму и уче говорити да их нема, и да се у наравственом свету све врши само од себе, без њихових замки и лукавстава.