Јеванђеље Лука, зачало 96 (19,29-40; 22,7-39)
29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла
двојицу ученика својих, 30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у
њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите
га и доведите. 31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба
Господу.‘” 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дрешаху
магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?” 34. А они рекоше: „Оно
треба Господу.” 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и
посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се
он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости
хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше, 38. говорећи: „Благословен
цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!” 39. И неки од
фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.” 40. И
одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.” 7. А дође дан
бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована
рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш
да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи
крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти
вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати
велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им
је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с
њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16.
Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И
узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам
кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши
хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас;
ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови
завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на
трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који
га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који
ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.
25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају
се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као
млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи?
Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који
сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као
што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и
да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече
Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се
молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33.
А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече:
„Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме
познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што
недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је
узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем,
да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на
мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два
ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а
за њим одоше и ученици његови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Шта значи „ходити у истини“? Значи – мислити и осећати како захтева истина која се
прими у срце. Истина је да је Бог свугде и да све види. Онај ко ту истину прихвати
срцем и почне да се понаша, и изнутра и споља, као да је пред њим сам Бог који види
све што се у њему налази – ходи у истини. Истина је да Бог све држи у својим рукама
и да без Њега ми ништа успешно не можемо учинити. Онај ко ту истину прими к срцу
и почне да се у свему што ради Богу молитвом обраћа за помоћ; онај ко све што се са
њим дешава прима као да је из руке Господње – ходи у истини. Истина је да нас смрт
може сваког часа узети и да нас по смрти одмах чека суд. Ко ту истину прими срцем и
почне да живи као да ће следеће минуте умрети и предстати суду Божијем – ходи у
истини. Тако треба разумети и у вези са сваком другом истином.
