Марко, зачало 11. (3,6-12)

Јеванђеље Марко, зачало 11. (3,6-12)
6. И изишавши фарисеји одмах учинише веће против њега са иродовцима како би га погубили. 7. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје, 8. И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему. 9. И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притешњавају. 10. Јер многе исцели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну. 11. И нечисти духови кад год би га видели, припадаху к њему и викаху говорећи: „Ти си Син Божији.” 12. И много им прећаше да га не разглашавају.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Док је био на земљи, Господ је људима и бесима забрањивао да га хвале (Мк.3, 12), али је тражио да верују у Њега и да испуњавају заповести Божије. Тај закон важи и сада, и важиће и на Суду: Heћe свако који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мога који је на небесима. Отуда славословље у цркви започиње: Слава на висини Богу, да би при крају исповедало: Исцели душу моју… научи ме творити вољу Твоју. Без тога слављење Бога нема никакве вредности, будући да не излази из душе, него се само језиком произносе туђе речи. Господ на то и не oбpaћa пажњу. Треба, напротив, бити такав да други, видећи наша дела, почну да хвале Господа. Сам наш живот треба да буде хвала Богу. У ствари, Он сам у нама све треба да дела, при чему ми не треба да му сметамо. Тако хвала за дела прелази на Њега. Свако треба да постане мирис Христов. Тада ћe и без хвале да се врши славословље Господу. Ружин цвет не пушта глас, али се његов мирис, и поред ћутања, пружа далеко. Тако треба да живе и сви Хришћани.