Маркo, зачало 24 (6,14-30)

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 24 (6,14-30)
14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово беше се разгласило, и рече: „Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.” 15. Неки говораху: „То је Илија.” А други говораху: „То је пророк или неки од пророка.” 16. А кад чу Ирод, рече: „То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих.” 17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата свога, јер се ожени њоме. 18. Јер Јован говораше Ироду: „Не можеш ти имати жену брата свога.” 19. А Иродијада беше кивна на њега, и хтеде да га убије, али не могаше. 20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старешинама галилејским. 22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар девојци: „Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.” 23. И закле јој се: „Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.” 24. А она изишавши рече матери својој: „Шта ћу искати?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” 25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: „ Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” 26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтеде јој одрећи. 27. И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову. 28. И он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је девојци, а девојка је даде матери својој. 29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тело његово, и положише га у гроб. 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.