Марко, зачало 3. (1,16-22)

Јеванђеље Марко, зачало 3. (1,16-22)
16. А ходећи покрај мора Галилејског виде Симона и Андреја брата његова где бацају мреже у море; јер беху рибари. 17. И рече им Исус: „Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи.” 18. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим. 19. И отишавши мало оданде, угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже. 20. И одмах их позва; и они оставивши оца свога Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим. 21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше. 22. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ је говорио у капернаумској синагоги и сви су се дивили Његовом учењу: Јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници (Мк.1,22). Та власт није у наредбеном тону, негo у сили утицаја на душе и срца. Његова реч је улазила унутра и везивала људске савести, указујући им да је све онако како говори. Таква је увек реч која је проникнута Божанском силом, реч од Духа или помазана реч. Таква је она била и код светих апостола, и после њих, код свих утицајних учитеља који нису говорили од учености, него од саопштавања Духа. То је дар Божији који се стекао не толико трудом у испитивању истине, колико срцем и животом у истини. Ту реч постаје проникнута убедљивошћу, будући да прелази од срца ка срцу. Ту се налази власт речи над душама. Књижевницима који говоре и пишу о ономе што су научили, не даје се таква сила, будући да говоре из главе и у главе пресипају своје умотворине. Међутим, није живот у глави, него само врх његов. Живот је у срцу. Само оно што из срца излази може утицати на ток живота.