Јеванђеље Марко, зачало 5. (1,29-35)
29. И одмах изишавши из синагоге, дођоше у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом. 30. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу. 31. И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им. 32. А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бесомучнике; 33. и сав град беше се сабрао пред вратима. 34. И исцели многе болеснике од различних болести, и демоне многе истера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос. 35. А ујутро пре зоре уставши изиђе, и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
А ујутру врло рано уставши изиђе и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35).Ето поуке да треба рано устајати и прве часове дана посвећивати усамљеној молитви. Обновљена сном, душа постаје лака, свежа и способна за прожимање, као свежи јутарњи ваздух. Стога она сама тражи да је пусте тамо где је сва њена утеха, тј. пред лице Оца небеског, у друштво анђела и светих. У јутарње време њој је лакше да оствари ту жељу, него после, када на њу налегну дневне бриге. Све Господ уређује. Од Њега треба примити благослов за дела, неопходно уразумљење и потребно укрепљење. Стога пожури изјутра, док још ништа не смета, да у усамљености узнесеш срце Господу, да му изнесеш своје потребе, намере и да измолиш помоћ. Опремивши се молитвом и богомислијем од првих минута дана, сав дан ћеш затим провести у страху Божијем и побожности, са сабраним мислима. Одатле долазе – пажљивост, смотреност и сређеност у делима и узајамним односима. То је награда за труд на који си се изјутра у усамљености принудио. То је благоразумно и за световне људе, и ниуколико не омета њихове циљеве. Напротив!