Слушај радио
100,2 МHz

Слушај радио
100,2 МHz

100,2 MHz

Марко, зачало 55. (12,18-27)

4. фебруар 2025.
Facebook
LinkedIn
Email

Јеванђеље Марко, зачало 55. (12,18-27)
18. И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: 19. „Учитељу, Мојсеј нам написа: ‘Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.’ 20. Седморо браће беше: и први узе жену, и умре без порода. 21. И други је узе, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. 22. И узеше је седморица и не оставише порода. А после свих умре и жена. 23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, кога ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.” 24. И одговарајући Исус рече им: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? 25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима. 26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: ‘Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?’ 27. Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господа Бога освећујте у срцима својим (1.Пт.3,15). Освећење Господа у срцу је душа и дух раније описаног скривеног човека срца. Као што је у почетку Бог у тело човечије, које је створио из честица праха, удахнуо дух живота и тиме човек постао оно што јесте, тако и скривени човек срца, сачињен из наведених врлина, постаје прави духовни човек само када срцем буде освећивао Господа Бога, као што читамо и у молитви Господњој: Да се свети име твоје. Ако тога нема, човек који је само нагомилао речене врлине ће представљати мртворођено дете које нема духа живота. Нека ово знају они који мисле да могу да прођу само са неколико врлина, без икаквог односа према Богу! А шта значи светити Бога у срцу? Значи – непрестано имати страх Божији; увек имати мисао о Његовој свудаприсутности; свом ревношћу ревновати да се у сваком тренутку нађемо благоугодни пред Њим и са сваким страхом се чувати свега Њему неугодног; а нарочито, предати Његовој Очинској бризи сав свој и времени и вечни живот, те све што нам се дешава примити смирено, послушно и са благодарношћу, као да из саме Његове руке долази.