Матеј, зач 55. (13,44-54)

Јеванђеље Матеј, зач 55. (13,44-54)
44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно. 45. Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера. 46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. 47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. 48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље. 49. Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних, 50. бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 51. Рече им Исус: „Разумете ли све ово?“ Рекоше му: „Да, Господе!“ 52. А он им рече: „Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.“ 53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде. 54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: „Откуд овоме премудрост ова и моћи?
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Дошавши у Назарет, Господ није нашао веру. Његова видљива простота сметала им је да виде Његову невидљиву славу и Божанство. Зар то исто не бива и са Хришћанима? Хришћански догмати су, споља гледано, врло прости. Међутим, за ум који их посматра изнутра, они представљају свеобухватни у себи складан систем који не може пронаћи никакав тварни ум. Бацивши летимичан поглед на јеванђељску простоту, гордоумље се, међутим, одвраћа од ње и почиње на самом себи да гради здање знања које се њему чини огромније и са којег се, наводно, пружа широки видик. У стварности, оно представља гомилу карата, док његов видик сачињавају опсене и призраци зажареног уображења. Ипак, то му не треба говорити. Свакога ко покушава да га разувери, оно и њему слични, спремни су да својим критичким нападима одмах свргну са горе у провалију. Међутим, истина увек пролази између њих неповређена и иде другим душама, које ћe бити способне да је приме.