Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 18 (6,20-33)
20. него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. 21. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше. 22. Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. 23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама! 24. Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. 25. Зато вам кажем: „Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? 26. Погледајте на птице небеске како не сeју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? 27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? 28. И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. 29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. 30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева; а камоли вас, маловерни?” 31. Не брините се, дакле, говорећи: „Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути?” 32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. 33. Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде кварно, све ће тело тамно бити (Мт.6,22-23). Оком се овде назива ум, а телом сво устројство душе. Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост а шта лукав ум? Прост ум је онај који све што је написано у Светом Писму прима, и који је чврсто убеђен да је све онако како је написано. Лукави ум, међутим, јесте онај који са лукавством приступа речи Божијој, држећи се препредених запиткивања и испитивања. Он не може да једноставно верује, већ реч Божију подвргава свом умовању. Oн јој не приступа као ученик, него као судија и критичар, да би испитао шта она каже и да би се, потом, или подсмехнуо, или са висине рекао: „Да, то није лоше“. Код таквог ума не постоји сталност. Јер, речи Божијој очигледно не верује, а у својим умовањима нема постојаности: данас овако, сутра онако. Због тога код њега и постоје само колебања, недоумице, питања без одговора. Код њега ни једна ствар није на свом месту и он иде уз напор, све пипајући око себе. Прости ум, пак, све јасно види. Свака ствар код њега има своје одређено значење, речју Божијом одређено. Због тога је код њега свака ствар на своме месту. Он тачно зна како се према чему односити. Он иде, значи, по отвореном и светлом путу, са пуном увереношћу да се њиме иде ка правом циљу.