Матеј, зачало 26. (8,14-23)

Јеванђеље Матеј, зачало 26. (8,14-23)
14. И дошавши Исус у дом Петров, виде ташту његову где лежи и грозница је тресе. 15. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му. 16. А када би вече, доведоше к њему бесомучних много, и изагна духове речју, и све болеснике исцели, 17. да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: „Он немоћи наше узе и болести понесе.” 18. А када виде Исус много народа око себе, заповеди да пређу на ону страну. 19. И приступивши један књижевник рече му: „Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш.” 20. Рече му Исус: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човечији нема где главу заклонити.” 21. А други од ученика његових рече му: „Господе, допусти ми најпре да одем и укопам оца свога.” 22. А Исус му рече: „Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве.” 23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Једноме који је хтео да пође за Њиме, Господ је рекао: Син Човечји нема где главе заклонити. Другоме, пак, који је хтео претходно да сахрани оца, Он говори: „Остави мртвог. Њега ћe сахранити други, а ти хајде за мном“ (Мт.8,16-22). Значи, ко xoћe да иде за Господом, не треба да очекује никакву утеху на земљи, већ једино лишавања, невоље и жалости. Он треба да зна да животне бриге, ни оне дозвољене (законите), нису сагласне са тим следовањем. Потребно је одлучно се одвојити од свега, како нас већ више ништа не би везивало за земљу, а затим се спремити на свакојака страдања или крст. Снабдевши се на такав начин, треба поћи за Господом. Таква је сама воља Господња! Но, за кога важи та заповест: за апостоле само или за све Хришћане? Нека сваки сам расуди. Да ли је свима казано: „Одрекни се себе и узми крст“? Да ли је свима казано: „Љуби Господа више него оца и мајку, 6paћy и сестре, жену и децу“? Закључак је јасан. Али, ко то може? Једном су и апостоли нешто слично питали Господа. Он је одговорио: Што је људима немогуће Богу је могуће (Лк.18,27).