Матеј, зачало 41. (11,16-20)

Јеванђеље Матеј, зачало 41. (11,16-20)
16. Али са киме ћу упоредити род овај? Сличан је деци која седе по трговима и довикују друговима својим говорећи: 17. „Свирасмо вам и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте.” 18. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: „Ђаво је у њему.” 19. Дође Син Човечији, који и једе и пије, а они кажу: „Гле човека изјелице и винопије, друга цариницима и грешницима.” И би оправдана премудрост од деце њене. 20. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ говори да смо ми, који не слушамо Јеванђеље, слични онима којима певају веселе песме – а они не играју; или, којима певају тужне – а они не плачу. То значи да смо слични онима са којима се ништа не може урадити. Нама обећавају Царство небеско, пресветло и прерадосно, а ми ни да мрднемо – као да нам се и не говори. Прете нам Судом незаобилазним и мукама без краја, а ми се не узнемиравамо – као да и не чујемо. Заборавивши се, изгубили смо свако осећање истинског самоочувања. Идемо као вођени право на погубљење и не показујемо никакву бригу о своме уделу. Опустили смо руке, предали се нехату: шта буде нека буде! Ето какав је наш положај! Зар нису због тога честа самоубиства? И то је плод садашњих учења, садашњих погледа на човека и његово значење! Ето вам прогреса! Ето вам и просвете! Боље је бити крајњи незналица и са страхом Божијим душу своју спасти, него стећи име просвећеног, а погинути навек, и читавог живота се не сетити на оно што ћe бити после смрти. Из речи Божије о Царству небесном и аду неће се изоставити ни једно слово. Ову истину нека свако прими ка срцу као ствар која се лично њега тиче, и нека се постара о себи колико му је могуће и колико му је још времена остало.