Јеванђеље Матеј, зачало 44. (12,1-8)
1. У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве; а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести. 2. А фарисеји видевши то рекоше му: „Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.” 3. А он им рече: „Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који беху с њим? 4. Како уђе у дом Божији и хлебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима. 5. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви? 6. А ја вам кажем да је овде већи од храма. 7. Кад бисте пак знали шта је то: „Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине. 8. Јер је Син Човечији господар и суботе.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Када бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине (Мт.12,7). Да бисмо се избавили од греха осуђивања, треба да имамо милостиво срце. Милостиво срце не само да неће да осуди онога кога сматрају преступником закона, него ни онога чији је грех свима очигледан. Уместо да суди, оно ћe имати сажаљења и пре ће бити готово да плаче, неголи да укорава. И заиста, грех осуђивања је плод немилостивог и злурадог срца, које налази задовољство у понижавању ближњег, у оцрњивању његовог имена, у унижавању његове части. То дело је човекоубиствено, и чини се по духу онога који је човекоубица од искони. Ту бива и много клевете која исходи из истог извора, јер ђаво и јест ђаво (дiaвoлъ) по томе што клевеће, и свагда распростире клевету. Пожури се да разбудиш у себи жалост сваки пут кад се у теби јави зли позив на осуђивање. Са жалостивим срцем се обрати молитвом Господу да све нас помилује: не само онога кога смо хтели осудити, него и нас, и то можда чак и више него њега. Такођe ће зли позив замрети.