Матеј, зачало 47. (12,30-37)

Јеванђеље Матеј, зачало 47. (12,30-37)
30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа. 31. Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. 32. И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем. 33. Или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје. 34. Породи аспидини, како можете добро говорити, када сте зли? Јер од сувишка срца уста говоре. 35. Добар човек из добре ризнице износи добро; а зао човек из зле ризнице износи зло. 36. А ја вам кажем, да ће за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. 37. Јер ћеш због својих речи бити оправдан и због својих речи бити осуђен.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Добар човек из добре ризнице износи добро; а зао човек из зле ризнице износи зло (Мт.12,35). У ризници ћеш наћи оно што ставиш у њу: ако ставиш злато – наћи ћеш злато; ако положиш бакар – бакар ћеш и узети. Оно, и бакар се може издавати за злато, али ће зналац брзо приметити кривотворину. Шта да радимо како би у нашој ризници било једино злато, тј. у срцу – само добро? Срце је, по природи, ризница добара. Зло је касније придошло. Стога узми анатомски нож пажње, па одвајај и одсецај неприродно. Зло ће, једно за другим, да отпада, а добро ће да јача и да се шири. На крају ће остати само добро. Ради се само о томе да се одреди шта је природно, а шта није. Данашње природњаке не слушај. Код њих је све наопако: оно што је природно – код њих је неприродно, а што је неприродно – код њих је природно – зло зову добро, а добро зло. Ти, пак, гледај шта говори Господ у Јеванђељу, и свети апостоли у својим списима. Према њиховим указањима одређуј шта је природно. Тако ћеш сабрати много добра и моћи ћеш га износити из свога срца. Моли се Духу Светоме: „Ризницо добара, уризничи добро у срцу моме“!