Јеванђеље Матеј, зачало 53. (13,31-36)
31. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. 32. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.” 33. Другу причу каза им: „Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.” 34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше. 35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: „Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања света.” 36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Царство небеско је слично горушичином зрну и квасцу (Мт.13,31-36). Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим. Ту се, са једне стране, даје слика Цркве, која се на почетку састојала само од апостола и неколико других лица, да би, затим, разрасла и прожела читаво човечанство. Са друге стране, ту се даје слика духовног живота сваког човека. Прво његово зрно је намера и решење на богоугађање ради спасења, вером у Господа Спаситеља. Ма колико да је јака, та решеност личи на малу тачку. У почетку она обухвата само свест и самоделатност. Из тога се, затим, развија сва делатност духовног живота. Сама у себи она се размножава, јача у покретима и снази, а душу почиње да прожима у свим њеним моћима: у уму, вољи и осећањима. Она их испуњава собом и духом својим чини их нараслим. Она прожима и сав састав људске природе – и тело и душу и дух, у коме се и зачиње.
