Матеј, зачало 62. (15,21-28)

Јеванђеље Матеј, зачало 62. (15,21-28)
21. И изашавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. 22. И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева и повика му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!“, 23. А он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.“ 24. А он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“ 25. А она приступивши поклони му се говорећи: „Господе, помози ми!“ 26. А он одговарајући рече: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима.“ 27. А она рече: „Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.“ 28. Тада одговори Исус и рече јој: „О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш!“ И оздрави кћи њена од онога часа.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн.3,14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера. Она је прималац обилне благодати Светог Духа, која увек у срцу пребива, као и сакривених наилазака благодати који се у право време, у часу невоље, шаљу одозго. Вера садржи убеђења која привлаче Божије благовољење и силу одозго. Једно и друго заједно и јесте стицање вечног живота. Док је овај живот целовит, Хришћанин се не колеба, јер се прилепљује за Господа и један је дух са Њим. Господа, пак, ништа не може победити. Због чега се, онда, ипак пада? Због слабљења вере. Слабе хришћанска убеђења, слаби и наравствена енергија. По мери тог ослабљења, благодат се истискује из срца, и рђави позиви подижу главу. У одређени час долази до сагласности са њима и – ето пада. Ти, ипак, будно чувај веру у свој њеној ширини и нећеш пасти. У том смислу свети Јован и говори да рођени од Бога не чини грех (1.Јн.3,9).