Матеј, зачало 64. (15,32-39)

Јеванђеље Матеј, зачало 64. (15,32-39)
32. А Исус дозвавши ученике своје рече: „Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.” 33. И рекоше му ученици његови: „Откуда нам у пустињи толико хлеба да се насити толики народ?” 34. И рече им Исус: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам, и мало рибица.” 35. И заповеди народу да поседају по земљи. 36. И узевши оних седам хлебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу. 37. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица пуних. 38. А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце. 39. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
И по други пут је Господ чудесним насићењем збринуо народ који га је пратио како би показао да је увек спреман да штедро обдари верујуће људе. Он је то могао да чини и сваки пут, али није хтео да не би одвикавао од обичног начина живота, који је сам завео, утврдио и подржавао. Такав је и општи Божији промисао. Главно, свеобухватно дело промишљања учињено је у почетку при стварању свих ствари. Уредивши све и пустивши у ток, Бог се ничим није везао, већ је својој слободи оставио да, када је нужно, указује изузетну помоћ. Он дела као домаћин у дому, заводећи поредак и подржавајући га, не везујући се њиме. Он се према њему односи са влашћу, са домаћинским нахођењем. Противници вере не схватају Божији промисао. Они у својим мислима проширују његове границе, да би затим, пошто не виде на делу остваривање својих претпоставки, одбацили његово постојање. Промисла који они хоће заиста нема, али несумњиво постоји онај кога је успоставио сам Господ Бог.