Јеванђеље Матеј, зачало 79. (19,16-30)
16. И гле, неко приступи и рече му: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?” 17. А он му рече: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповести.” 18. Рече му: „Које?” А Исус рече: „Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно; 19. поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као себе самога.” 20. Рече му младић: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?” 21. Рече му Исус: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.” 22. А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања. 23. А Исус рече ученицима својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско. 24. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.” 25. А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: „Ко се, дакле, може спасти?” 26. А Исус погледавши на њих, рече им: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.” 27. Тада одговори Петар и рече му: „Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, с нама бити?” 28. А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када седне Син Човечији на престо славе своје, сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. 29. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. 30. Али ће многи први бити последњи и последњи први.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Тешко је богатоме ући у Царство небеско (Мт.19,23). Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема. Њему се због тога открива пут у Царство. Богатство тада не смета, већ помаже, будући да даје могућност да се чини добро. Није богатство несрећа, већ уздање у њега и пристрасност према њему. Ту мисао је могуће уопштити: човек се богати оним на шта се нада и оним према чему је пристрасан. Ко се у јединога Бога нада и уз Њега се свим срцем прилепљује – обогатиће се Богом; а ко се нада у нешто друго, и према њему окpeћe срце, постаће њиме богат, а не Богом. Одатле произилази: ко није богат Богом, не може yћи у Царство Божије. То друго могу бити: сродничке везе, познанства, ум, чинови, круг делатности итд.