Приче Соломонове (5,1-15)
1. Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни уво своје, 2. да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4. али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6. Да не би мерио пута животнога, савијају се стазе њене да не знаш. 7. Зато, децо, послушајте мене, и не отступајте од речи уста мојих. 8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближавај се к вратима куће њене, 9. да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. и да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. и речеш: „Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах гласа учитеља својих, и не пригнух уха својег к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.” 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко се искрено каје? Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: „Зар сам ја чувар брата свога?“ (Пост.4,9). Бог хоће да омекша његово камено срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на њему. Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама. На то треба обратити посебну пажњу! Уједно, међутим, треба и веру своју васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божије, премда и јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати шта се жели – спасење или погибао!
