Мало сте се нешто уплашили. Читали сте Откривење Јованово, па вас обузео страх. Изгледа вам, да оне највеће страхоте тамо описане односе се баш на наше време. Неко вам је протумачио, да су све оне страшне аждаје и звери већ дошле у свет: и црвена аждаја у виду социјализма, и црна десеторога звер у виду масонства, и дворога звер у виду јереси. И сва та чудовишта у рату против хришћанства!
Баш и да је тако, браћо моја. Баш и да је у наше време пакао подигао све своје војске против Христа, прави хришћани треба без бојазни да гледају напред, са јаком вером и поуздањем у јединога Непобедивога. Није ли Господ рекао Својим следбеницима, онда кад их је било само једна шака усред огромне римске царевине: не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство (Лк. 12, 32). И ове пророчке речи су остварене. Следбеници Христови надвладали су Римско царство, и многа друга царства на земљи, задобивши уз то као најважније Царство – Небеско.
Апокалипсис је књига, која, мислим, има пророчки значај за сва поколења хришћанска до краја времена. Због тога је свако поколење примењивало смисао те књиге на своје време. Јер у сваком времену дизала се против вере Христове понека аждаја. Оклопљена у сва оружја земаљска и безбожничка, свака та аждаја дизала се, надимала се, сиктала, бљувала отров, но најзад свака је пукла и расула се у пепео. И вазда је свемоћни Христос остајао победилац над сваким појављеним апокалиптичним чудовиштем.
Тако је бивало кроз све векове, па тако ће бити и у последњи век, пред Суд Божији. Читајте пажљиво, шта апокалиптични видилац говори: како ће се све звери, све аждаје и сви началници лажи дићи против Јагњета Божијега, и како ће их Јагње Божије све победити. Ови ће се побити с Јагњетом, и Јагње ће их побиједити. Јер је (то Јагње) господар над господарима и цар над царевима.
Шта желите више поред оваквог јемства за победу Христову? Јер је Христос овде представљен као Јагње. У земаљским ратовима за имовине и државине никад се не зна унапред ко ће победити, па ипак многи ратници на обе стране боре се храбро и са надом. А ми водимо духовни рат, коме је од самога Бога унапред зајемчена победа, и проречена, и предсказана, и потврђена многим и многим досадањим победама непобедивога Христа над свима апостолима лажи и организацијама таме.
Да ли је ово последњи? Ко ће то знати? Јер Он је рекао: о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. Да ли је ово последњи рат за Христа и против Христа? Ако и јесте! Ако је и последњи, баш зато радујмо се и веселимо се! Јер мада ће у том последњем рату борба бити најжешћа, али ће и венци славе бити најсјајнији. Последњи рат значиће последњу и највеличанственију победу Јагњетову. Ко од хришћана не би срцем пожелео, да буде учасник баш те победе над победама?
Не бојте се, дакле, победа вере Христове тврђе је зајемчена него ли темељи васионе. Он по својој вољи одлаже последњу победу; можда зато да би је што већи број очију намножених људи могао видети, са неба и са земље, и што већи број срца њој се веселити.