Вама је неразумљиво, зашто Црква православна дозвољава толики унутарњи сјај: у драгоценим иконама, у сребрним кандилима, златним путирима, брокатним одеждама, и другим скупим предметима? Зато што хоће, да свим тим злехудим сјајем подсети људе на вечни сјај небеса;
да их отргне ма и за час, од њихове беде земаљске и опомене на онај други свет, на небеску домовину њину, на царство вечне среће и вечне радости;
да им представи – колико је то земљи могуће – начином материјалним и символичним, ону раскош и оно богатство, којим обилује свет духовни, и којим треба да обилује душа хришћанина, затворена у тело, као што је сав онај сјај затворен унутра у камене зидове храма.
Но ово је само општа напомена. Међутим, сваки предмет посебице, и облик, и боја, и шара, има у православном храму особени духовни значај. Укупно и посебно, дакле, све то символично изражава поуку, пут ка спасењу, спасоносну драму живота Христова, обећања Христова, или неку тајну Царства Небеснога.
Ви мислите, да би се све то могло претворити у хлеб и -појести! Па кад се поједе – шта онда? Ако тело поједе храну душевну, чиме ће се душа хранити? Зар нисте чули оно што је цео свет чуо, како су безбожници московски све то претворили у хлеб и појели, па ипак сад гладују – и то тако гладују како се у Русији није гладовало од времена Асколда и Дира? Не живи човјек једино од хлеба телеснога но и од духовнога. А све ствари и утвари у светоме храму, својим значењем храна су духовна за душе људске.
Уђите дубље у науку хришћанску, која је за нас путнике земаљске важнија од свих других наука, па ћете разумети и разумевши одбацити садање своје мисли и заменити их мислима правилним.
Мир Вам и благослов.