Ви грмите против богаташа, и то је, мислите, модерно. Пре свега, испитајте себе. Рецимо, Вама се укаже прилика да постанете богаташ – да ли би Ви то одбили? И да ли онда не би заћутали? Ви се љутите на Цркву што се и она не бори против богаташа. А зар Црква то не чини? И зар није чинила и пре Вашег рођења, и пре рођења Вашег ђеда и чукунђеда? И кад Ваша уста замукну у гробу, зар ће и уста Цркве замукнути? Још пре деветнаест столећа апостол наређује своме следбенику: богатима овога свијета заповиједај да се не преузносе, ниши да сеуздају у богатство пропадљиво, него у Бога живога (1 Тим. 6,17). Само је разлика између Вашег прекора богаташима и Црквеног. Ви корите из зависти и мржње, Црква из сажаљења. Црква зна, да је богаташима овога света најтеже спасти се. Рекао је Спаситељ: заиста вам кажем, да је тешко богатоме ући у Царство Небеско. Ето због чега Црква, без зависти и мржње, има само сажаљење за богаташе. Узети ово сажаљење као слабост Цркве према богаташима и као тежњу њену да оправда „сталеж“ богаташки, далеко је од истине као звезде од ракетли. Црква није сталешка но свељудска. Ако Ви у богаташу видите само богаташа, Црква у богаташу тражи човека. Њено сажаљење односи се на човека у богаташу а не на бреме богатства на човеку. Тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато – виче глас још старозаветне Цркве. И још додаје: ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему (Авакум 2,6.19). Зато су у очима Цркве богаташи најоптерећенији бедници, најтежи болесници. Пуноћи њихових сандука одговара најчешће очајна празнина њихових душа. Отуда сажаљење према њима, као према месечарима на крову. Од њих се само иште милост, а не даје им се. А они су жедни милости и сажаљења као и сва створења. Презрите њихово богатство и они ће га сами пре-зрети. Презрете ли њих као људе, они ће се још више приљубити уз богатство своје. Дарујте их неким духовним даром – рецимо сажаљењем – и они ће се одважити да дарују сиромахе својим материјалним благом.