Ожалошћени за умрлим сином Ви сте тек сад, под старост, прибегли цркви за утеху. Питате: има ли духова? То је пре свега као да питате: има ли Бога? Јер Бог је дух, нестворени, вечни, свемудри, свемогући, свеблаги. Око Бога Створитеља постоји царство створених духова. То су кола светих и блажених ангела. Безброј пута они су се јављали људима, па чак и животињама, од створења света па све до данас. Многи и многи случајеви тих ангелских јављања записани су у Библији, нарочито у Новом Завету, и у историји Цркве хришћанске. И да не говорим о духовима таме и злобе, које је Господ Исус прогонио из људи. То су од Бога отпали паклени духови, у вечној сенци смрти и очајања.
Но Вас, знам, највише интересује, да ли постоје духови умрлих људи, те и дух Вашега упокојеног сина? Постоје. То постојање после смрти и јесте једини циљ и смисао нашег кратког постојања на земљи. Човече Божији: Христом и кроз Христа све је откривено и показано: и Бог, и духови светлости, и духови таме, и живе душе умрлих праведника, и очајне душе непокајаних грешника (“богаташ и Лазар”).
Читајте у Јеванђељу, како су се у време преображења Господњег на Тавору јавиле душе Мојсеја и Илије. Читајте даље, како су се у часу смрти Христове отворили гробови и умрли се јавили у граду живи. Овим је благи Спаситељ хтео пре Свога васкрсења да посведочи свету опште васкрсење свих људи – али једних за живот вечни а других за осуду (Јн. 5,29).
Још питате: ако постоје духови, какви су? Да Вам не да Бог видети духове мрака и злобе ни у овом ни у оном свету! А какви су они који се удостоје добити онај свијет, то јест Царство Небеско, одговорено је у Јеванђељу. Одговор је дао сам Месија света говорећи, да су они као анђели, и синови су Божији (Лк. 20, 36).
Нека би свемоћни Господ наш Исус даровао и вашем драгом сину оно царство правог и стварног живота међу светим ангелима Својим.