Преподобни Данило Столпник
Кад свети Данило умирати шћаше.
Ученике своје овако учаше:
– Чеда моја драга, плоде труда мога,
Прилепите срца за живога Бога.
Созерцајте духом небескога Оца,
Прослављајте хвалом чудеснога Творца:
Смерност нек је прва од врлина ваши,
Смерни су на небу Божји великаши.
Будите послушни, то приличи смерном.
To cy два украса сваком правоверном.
Гостопримство држе смерни и послушни,
Гостопримни будте и великодушни.
To cy три врлине, и још три ћу рећи:
Пост, бдење, нишчета – стазе вечној срећи.
У земаљској тами шест вам ево свећа,
И седма је љубав, од свију највећа.
Тако светац рече, и благослов даде,
Своју свету душу Господу предаде.
O Даниле свети, становниче неба,
Испроси од Христа што нам грешним треба.
Расуђивање
Чува Господ све који га љубе (Пс. 144, 20). Житија светитеља потврђују то јасно као сунце. Неки завидљиви свештеници оптужише патријарху Анатолију св. Данила клеветајући на њ као да је он волх. У ствари, они завиђаху тада још сасвим младом подвижнику, који их надмаши у свима врлинама и својим животом привуче многи народ к себи. Патријарх позва Данила к себи, и испита га, прво како верује, па онда како живи. И када Данило исказа све, патријарх устаде c места, загрли га и похваливши – отпусти c миром. После неколико дана разболе се патријарх Анатолије, па призва Данила и замоли га да се помоли Богу за њ, да би оздравио. Данило се помоли Богу, и патријарх одмах оздрави. Па како патријарх хтеде Данила нечим наградити, замоли га млади светитељ да као награду опрости клеветницима његовим. На то патријарх рече: „Како да им не опростим, кад су они виновници толиког блага, наиме, и тебе да познам, и кроз тебе исцељење да добијем!“ Ваистину, чува Господ све који га љубе, и зло, које им људи умишљају, окреће на њихово добро. У време када св. Никон Сухи робоваше у Татарина, разболи се Татарин на смрт; па видећи, да ће скоро умрети, нареди својим синовима, да по његовој смрти распну на крст роба Никона више његовог гроба. Но св. Никон прозре у будућносг и виде да ћe ce овај његов сурови господар крстити, па се помоли Богу за његово оздрављење. И оздрави Татарин, мимо сваког очекивања. Тако спасе Никон молитвом и себе од телесне смрти и свога господара од душевне.
Созерцање
Да созерцавам завет, који учини Бог c праведним Нојем (Постања 9) и то:
1. како Бог благослови Ноја и синове његове после потопа,
2. како завешта да неће више бити свеопштег потопа,
3. како стави дугу да буде знак тога завета.
Беседа
O Лоту
И рече им (Лот): никако, браћо, не чините зла. (Постања 19, 7)
Лот, са женом и двема ћеркама живљаше у Содому. Праведник међу неправедницима. Хоћеш ли погубити праведнога с нечестивим? упита верни Аврам Бога. А Бог одговори верноме Авраму, да не само неће погубити праведнога, него ако би се нашло десет праведних у томе граду, поштедео би цео град због тих десет. Али у Содому се нашао беше само један праведник, Лот, и он – дошљак. Као што је пред потоп света био један праведник у свету, Ноје, тако је пред пропаст Содома био један праведник у Содому, Лот. Овај Лот беше сличан своме стрицу Авраму у свакој врлини, нарочито беше послушан Богу и гостољубив веома. А Содомљани га мржаху и као дошљака и, још више, као праведника. Браћо, не чините зла, учаше их Лот. Неваљалце називаше браћом, да би их укротио, и опомињаше их, да не чине зла, да би их спасао. Но његова братска реч изазиваше код њих још већу јарост. И удостоји се Лот да га ангели Божји посете и изведу из тог поквареног града, чији греси вапијаху к Богу. А неваљалци навалише на дом Лотов, да оскрвне светињу гостољубља. Браћо, не чините зла, мољаше их Лот. Но зар ће слушати човека нељуди који се не боје Бога? Зато ангели Божји казнише слепилом те сви ослијепише од најмањег до највећег. Тада ангели изведоше Лота из града неправедних, а на град пустише дажд од сумпора и огња. Тако пропаде зли град, и тако се спасе једини праведник из тог града. Боље један праведник него хиљаду грешника (Сирах. 16, 3).
О праведни Боже, који никад не остављаш праведника, исправи неправде наше и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.