Преподобни Патапије
Патапије, сличан морепловцу,
Што на бури упире погледе
Где ћe видет светлост пристаништа
Из овога света сујетнога,
Узбурканог ветровима страсти,
Помраченог тминама сујете;
У небеса поглед упираше –
Патапије, сличан морепловцу.
Дух је око за виђење неба
И чудесног света небескога,
Дух истинит у срцу чистоме.
Патапије дух управи Богу,
Срце оми умилним сузама,
a напрегнут светлост ишчекује,
Светлост неба, тихог пристаништа
Патапије, сличан морепловцу.
Који тражи, онај и налази,
Који куца, оном се отвара,
Бог милосни љуби светитеље,
Царства Божјег жедне искатеље.
Патапијев поглед уловио,
И небеску светлост му открио,
Патапије виде – заплакао,
Божју светлост сузам’ разгорео
Док доплови к тихом пристаништу.
Траг му оста дивним путоказом
Путницима на пучини света.
Расуђивање
Ko сe потпуно Богу преда, тога Бог руководи на спасење његово и на корист многих других. Св. Николај, предан вољи Божјој, побеже од сујетне славе људске из свога града Патаре и дође у град Мир Ликијски, где нити он кога, нити њега ко познаваше. Без икаквих средстава – јер иако беше богат, од куће он беше оставио све – без познанства и без плана он хођаше као непознат по граду, очекујући да Бог управи стопе његове. У то време умре Јован, архиепископ тога града, и сабрани сабор за избор новога архиепископа не могаше се сложити ни на једној личности кандидованој. Најзад се чланови сабора решише, да посте и Богу се моле, да би Бог указао на некога ко је најдостојнији тога звања. И Бог послуша молитву слугу Својих и откри им најдостојнијега. Када председавајући епископ стајаше на молитви, јави му се неки човек у светлости и рече му, да иде рано пред цркву и сачека онога који први дође на молитву јутарњу, „тога поставите за архиепископа, име му је Николај.“ Видевши ово и чувши, епископ саопшти све друговима својим и сутрадан рано оде пред цркву и чекаше. У том наиђе св. Николај, који имаше обичај рано устајати на молитву. Видевши га, епископ упита га: „Како се зовеш, чедо?“ Николај ћуташе. Епископ га поново упита, и он одговори: „Николај се зовем, владико, слуга твоје светости.“ Тада га епископ узе за руку и одведе у сабор и рече: „Примите, братије, свога пастира, кога вам помаза Дух Свети, и кога изабра не сабор људски него Промисао Божји.“
Созерцање
Да созерцавам прво братство људи на земљи и то:
1. како прва браћа на земљи беху Каин и Авељ,
2. како Авељ беше чедан и богобојажљив a Каин завидљив и самовољан,
3. како завидљиви Каин уби чеднога Авеља.
Беседа
O проклетству грешних дела
Проклета земља у делима твојим. (Постања 3, 17)
После греха Евиног и Адамовог Бог је изрекао казну. Није изрекао казну одмах него после извесног времена очекујући покајање њихово. То показује разговор, у који Бог ступи с Адамом после греха. Гдје си? упита Бог Адама. И када Адам рече, да се скрио због голотиње своје, опет га упита Бог: ко ти каза да си го? Тада Адам место покајања поче оптуживати жену своју. После тога Бог је изрекао казну. На змију, која је послужила оруђем ђаволу, пало је неограничено проклетство. Жена је осуђена да у мукама децу рађа, и да њена воља буде под влашћу мужа. То није проклетство него казна с надом. Човек је осуђен на труд око земље. Но шта значе речи: проклета земља у делима твојим? Да ли је Бог проклео земљу као и змију проклетством неограниченим? Никако. Земља је проклета само у грешним делима човековим. Због греха човековог земља производи трње, због греха нерoдица, због греха суше, поплаве, земљотреси, штетно бубиње, скакавци, гусенице и болештине. А да земља није проклета као земља, у целости својој, јасно је из тога, што земља производи и добре плодове; што је Бог од увек по молитви праведника благосиљао земаљске плодове, потребне за живот људски, и што су чак и ангели Божји, као гости Аврамови, кушали од земаљских производа (Постања 18, 1-8). Јер шта је земља крива, и шта су крива сва остала створења Божја на земљи, изузев змије, за грех Адамов? Ипак сва твар уздише и тугује с нама све до сада (Рим. 8,22). Не уздише и не тугује због проклетства на себи него због грешних дела човекових, која су проклета. О браћо моја, застидимо се греха свога, због кога страда и невина твар Божја.
О Боже благи, опрости нам прошле грехе наше и сачувај нас од будућих. О Боже милостиви, смилуј се свакој невиној твари Твојој, која страда због нас и ублажи страдања њена. Теби слава и хвала вавек. Амин.