Јуродиви Андреј у ноћи стајаше,
Под покровом звезда Богу се мољаше:
О Свевишњи Боже, три по ипостаси,
Успаване душе пробуди и спаси!
О Исусе слатки, слађи од живота,
Ризницо радости и вечних красота,
Очисти пастире, цареве просвети,
Утеши невољне, и сав свет освети,
Па и мене грешног, Андреју Јурода,
Не издвој, Господе од светог народа! –
О свети Андреје, пун Божје мудрости,
Ти што свет учаше речима лудости.
Језиком си света свету говорио
И лудошћу мнимом Христа си славио.
Људи те презреше као безумнога,
И пси те гонише са легала свога!
На ђубришту светском ти си олтар био,
Молитвама твојим сав свет си кадио.
Но сав свет не беше достојан те, диве, –
Слава ти Андреје, свети Јуродиве!
Виђење св. Андреје Јуродивог. Неки монах у Цариграду беше знаменит као подвижник и духовник, и свет му много хођаше па молитве. Но имаше тај монах тајни порок среброљубља. Новац сабираше, а ником не даваше. Срете га св. Андреј на улици, и виде му око врата обвијену страшну змију. Сажали се на њ св. Андреј, па му приступи и поче га саветовати: „зашто си, брате, душу своју погубио? Зашто си се везао са демоном среброљубља? Зашто си му дао почивање на себи? Зашто сабираш злато, као да ће оно с тобом у гроб а не у руке других? Зашто давиш сам себе тврдичлуком; док други гладују и жеђују и умиру од зиме, ти се веселиш гледајући у множину злата? Зар је то пут покајања? Зар је то чин монашки?… Видиш ли онога?“ И у том часу отворише се очи монаху и виде демона црна, и ужасну се веома. А демон се скиде са монаха и побеже, гоњен силом Андрејевом. У том ангел Божји пресветли приступи ономе монаху, јер се срце монахово измени на добро. И одмах оде монах и раздаде све своје сабрано злато ништим и убогим. И после тога угоди Богу у свему, и прослави се много више него пре.
Да созерцавам правду цара Језекије и награду Божју (II Днев. 30- 31), и то:
1. како Језекија чињаше што је добро и право и истинито пред Господом;
2. како поврати светињу храму Господњем и истреби идоле и идолопоклонство у народу;
3. како га Бог помилова и срећан бијаше у свему.
O вољи праведника у вољи Божјој
Но у закону Господњем воља је његова, и у закону његовом поучава се дан и ноћ. (Пс. 1, 2)
Благо оном човеку, браћо, и по три пут благо њему, чија је воља потчињена вољи Божјој, чији ум ништа не умује насупрот савету Божјем, и чије срце ништа не жели на супрот жељи Божјој. Ум је крманош и воље и срца. Ако је ум управљен стално према Богу, онда ће он жудно поучавати се дан и ноћ у закону Божјем, и неће ићи на савет нечестивих него ће тражити истину и објашњење свему у закону Божјем. Ако је ум тако управљен к Богу, онда ће се и срце човеково и воља човекова брзо управити к Богу. Тада ће воља, као извршни орган унутрашњег човека, вршити само оно што је сагласно са вољом Божјом и што је прописано у закону Божјем. Тада човек неће стати на пут грешника, нити ће сести на седиште губилишта, тј. неће чинити грех нити ће друге људе на грех навлачити. У почетку овога псалма пророк Давид похваљује човека, који не чини три зла, а сада продужује да га похваљује, кад чини два добра. Три су зла: тражити мудрости у грешника, живети животом грешника и саблажњавати друге људе својим злим примером. Два су добра, саобразити своју вољу потпуно закону Божјем, и упутити ум свој да се поучава дан и ноћ у закону Божјем.
О браћо моја, како је плачевно плитак ум код свих оних, који не познају закон Божји! Дубина ума људскога мери се познавањем дубина закона Божјег. Ко год се поучава у тајнама закона Божјег, ум је његов дубок и широк и узвишен. А ум је крманош и срца и воље. О браћо моја, како је плитка и превртљива и развратна воља код свих оних, који вољу своју не потчињавају вољи Божјој! Ваистину плачевно плитка, и превртљива и развратна. Шта је закон Божји браћо? То је израз воље Божје. Где се налази тај израз? У Светом писму и у предању светитеља цркве Божје. Благо оном ко познаје вољу Божју и ко је извршује.
О Господе Боже, велики и силни, милостиви и праведни, просвети ум наш законом Твојим светим, и управи вољу нашу вољом Твојом, вољом човекољубивом и спасоносном. Теби слава и хвала вавек. Амин.