Св. апостол Вартоломеј
Само дух незрели баснама се блажи,
Басне не помажу, ко истину тражи.
Тит девственик беше на Криту нечисту.
Жудња за истином приведе га Христу:
Па кад згледа лице свемоћног Господа,
Све му басне бише као мутна вода:
Истина је Христос, крст пут ка истини,
Крст душу уздиже божанској висини,
Посвећен у тајне Божјег домостроја,
Тит трудове прими и муке без броја,
Трудове за себе и за учитеља,
За великог Павла, духом родитеља.
Када скверни Нерон Павла мачем сруби,
Тит веру и храбрости због тог не изгуби.
Но сахрани оца, чесно и спокојно,
Па на Крит се врати да се труди двојно.
Храм Дијанин паде, храм Зевсов ишчиле,
Од Титове чудне молитвене силе.
Мрак заблуде разгна, Христом Крит просвети
Павлов са-апостол Тит дивни и свети.
Расуђивање
Надчовечанска одважност, готовост поднети све муке и драговољно умирање за Христа наших хришћанских предака наводило је страх на мучитеље њихове. Цар Максимијан, љути и безпоштедни гонитељ хришћана нареди своме проконсулу у Антиохији, да пусти св. Андреју Стратилата из тамнице у слободу, из страха да се не побуни народ, који више поштоваше Андреју него цара. Цар Валент нареди своме епарху у Едеси, да побије све хришћане, који су против Арија. Епарх имаше више човечанског милосрђа него цар, па потајно ноћу јави хришћанима, да идућег дана не излазе из града у поље, где обично држаху богослужења (пошто Аријевци беху захватили све цркве у граду), да не би изгинули. На супрот овој опомени хришћани изјутра сви изађоше весело у поље, радосни што ће пострадати за праву веру. Идући епарх из града с војницима виде једну жену хришћанку са дететом на рукама како жури мимо војнике у поље. Рече јој епарх: „ниси ли чула, да ће тамо епарх с војском доћи и побити све које нађе?“ Одговори му жена: „чула сам па баш због тога журим да са осталима умрем за Христа.“ Упита даље епарх: „а ово дете зашто носиш собом?“ Одговори жена: „Хоћу да се и моје дете заједно са мном удостоји мучеништва“. Чувши и видевши ово епарх устрашен врати се и саопшти цару. И цар се устраши веома, и повуче своју наредбу о покољу.
Созерцање
Да созерцавам необичну великодушност Давидову (I. Сам. 24), и то:
1. како Саул гонећи Давида уђе, по незнању, у пећину, у којој беше Давид са момцима;
2. како момци наваљиваху на Давида да убије Саула; но Давид то не учини;
3. како Давид викну Саулу: Господ нека суди између мене и тебе!
Беседа
O тамници отвореној и мраку осветљеном
Да речеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. (Иса. 49, 9)
Ко је већи сужањ од онога што је гресима везан? Има ли већега мрака од мрака греха, смрти и ада? Ко може дрешити од греха? Једини Бог; то су признавали и сами књижевници и фарисеји (Мк. 7, 7). Христос одреши од греха многе, и учини слободним и здравим. Ако, дакле, једини Бог може дрешити од греха сужње грехе, зашто Га Јевреји не признаше за Бога? Зато што и они беху везани грехом, па не могоше до краја логично расуђивати, нити се пак дадоше Господу да и њих одреши од уза греха. Погледајте, у какву глупост падају мудраци Јеврејски: док на једној страни тврде, да једини Бог може дрешити људе од греха, дотле на другој страни оптужују Христа да Он дејствује помоћу ђавола! Ђаво је онај који везује, како ће ђаво дрешити? Ђаво је онај који упропашћује човека, како ће он и спасавати? Тамо где су ђаволи, тамо је и тамница: грех, смрти и ад. Једини је Христос имао моћ, моћ божанску, несравњиву да из те тамнице изводи и спасава душе људске. Синко, опраштају ти се греси! Момче, устани! Лазаре, изиђи напоље! Својом моћном речју Он је кидао везе грешника и изводио мртве на светлост живота. Својим силаском у ад Он је разорио престо сатанин и ослободио душе праведничке. Својим васкрсењем Он је открио потпуно и савршено Своју неодољиву власт над свим везама ђаволским, над свим сплеткама адским, и над последњим непријатељем – смрћу.
О Господе, Победниче демона, Ослободитељу од греха, Васкрситељу мртвих, Теби се клањамо и Тебе молимо: ослободи нас, васкрсни нас и благослови нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.