Свет младога Павла високо прослави,
Зато млад царевић царственост остави
И царствени блесак, богатство и силу.
И варошке сплетке, и раскошност гнилу.
Побеже од света, побеже од свију,
У пустињу где се светитељи крију
И подвигом тешким душе спасавају,
Даноноћном хвалом Бога прослављају,
На Атонској Гори Павле нађе место
Да од своје душе прави ново тесто,
Да му душа буде као у детета,
И да центар нађе и себе и света.
Што желео Павле, то и постигао.
На трудноме путу Бог му помогао
Избавио тело од пагубних страсти,
Избавио душу од демонске власти:
Све крстио крстом Христова Распећа
И тело и душу. Па ка’ чиста свећа
Од љубави Божје красно запаљена,
Од анђела Божјих к небу узнесена.
Бог младога Павла, што царство остави,
У небеском царству високо прослави.
О незлобивости пише св. Нил Синајски: „потруди се, сине, да свагда будеш прост и незлобив. Немој да имаш једно у срцу а друго на језику, јер је ово лукавство и лаж. Буди истинит а не лажан, јер је лаж од лукавог. Не враћај зло за зло; но ако ти неко учини зло, опрости му, да би и теби опростио Бог. Ако те мучи злопамћење, помоли се Богу од све душе за онога брата (злотвора), и побећи ће злопамћење од тебе.“ – Прича се, како се један младић решио био да служи једнога врло ћудљивог старца, само да би му Бог грехе опростио. У најмучнијој служби издржао 12 година, и представио се Богу. Неки велики духовник видео душу младићеву у Рају, где се моли Богу за онога злога старца: „Господе, као што си се смиловао на мене због њега, смилуј се и на њега по великој доброти Твојој због мене, слуге твога!“ После 40 дана, издахну онај ћудљиви старац, и опет онај духовник виде душу тога старца упокојену у Царству небесном. Каква прекрасна и чудесна незлобивост онога трпељивог младића – у истини чудесна!
Да созерцавам чудесно паљење жртве на камену (Судиј. 6), и то:
1. како се ангел јави Гедеону, а Гедеон отрча па донесе хлеба и меса да угости ангела;
2. како ангел додирну врхом од штапа хлеб и месо, и подиже се огањ, и спали жртву.
Где је обећање доласка његова? (II Пет. 3, 4)
Тако питају ругачи светиње Божје. Они који се ругају речима и делима Божјим, ругају се и обећањима Божјим. Ми верни кажемо: Господ ће доћи, а они се ругају и говоре: када ће доћи, кад већ није дошао? Ми кажемо: Господ је обећао доћи, а они се ругају и говоре: гдје је обећање доласка његова? Оци наши, веле, бише и помреше чекајући долазак Његов, а Он не дође. Зар ћемо Га, веле, још чекати? Да, браћо, ми Га чекамо, и чекаћемо Га. Он је обећао доћи, и доћи ће. И апостол свети потврђује обећање Господње; гле, он га је чуо из уста самога Господа, из уста из којих само истина излази. Пред Господом је хиљада година као један дан. Овим речима апостол затвара уста ругачима а нас учи стрпљењу. Скоро ће две хиљаде година откако је Син Божји дао обећање, да ће поново доћи у сили и слави, да спасе верне и казни неверне, а Он још не долази, – говоре ругачи. О ругачи неразумни, зар су две хиљаде година за Бога тако дуги као и за вас? Зар не помишљате, да су за Њега две хиљаде година као два дана? Мора ли Он испунити сва Своја обећања у току два дана? Не жури се Њему, бесмртноме, као што се жури вама смртнима. Вама се жури, јер ћете ускоро умрети, а Он је бесмртан, и не боји се смрти. Наћи ће Он вас и у гробовима вашим, кад буде дошао. Пробудиће вас труба ангелска, и ви ћете устати колико да видите, да је Он истинит, па ћете онда бити низринути у мрачно царство клеветника, јер сте клеветали Господа истине, и угонили Га у лаж. Господ не жели, браћо, да ми будемо љубопитљиви односно дана и часа, кад ће Он доћи; Он само жели, да ми верујемо, да ће Он доћи. Били ми живи или мртви кад Он дође, ми ћемо видети долазак Његов. Није ли то доста?
О Господе Боже, Спаситељу наш, научи нас стрпљењу и утврди нас у вери. Ти ћеш доћи, ми знамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.