Св. Емилијан Исповедник еп. Кизички
Синаит премудри монахе учаше,
И примером својим учење тврђаше:
– Безстрастије то је земља обећана,
Безстрастна је душа Духом обасјана.
Без помисли сваких човек онда бива
Кад му ум у срцу с молитвом почива.
Помисли су грешне претече свих страсти,
Које душу држе у демонској власти.
Ми смо болесници, лекар лек нам справи,
Да се исцелимо и будемо здрави.
Исусово име у срцу говори,
Оно ће ка’ огањ страсти да сагори,
Нек то силно име с небесним блистањем
У твоме се срцу креће са дихањем.
Немаш ли у срцу Исуса Господа
Сви подвизи други остају ка’ вода.
Само Исус може унутра у мени
Да мог бића воду у вино промени.
Цео ум у срце ка’ у гнездо стави,
Па молитвом сталном Исуса прослави.
Господе Исусе, помилуј ме грешна!
Нек молитва буде лагана, не спешна.
Док се од молитве срце не распламти –
Тад ум небо гледа, и земљу не памти.
Расуђивање
Ево ставио сам пред вас живот и смрт, рекао је Мојсеј синовима Израиљевим, зато избери живот да будеш жив (V Мојс. 30, 19). Има одсудних тренутака у животу људском, када је човеку заиста остављено да избере живот или смрт. Јуду је у одсудном тренутку саблазнило сребро, и он је изабрао смрт тј. грех среброљубља. Када Марина војника (в. 7. авг.) хтеде војеначалник произвести за официра, сотника, неки завидљивац оптужи га, да је хришћанин. Војеначалник му остави рок од три сата, да се размисли и избере живот или смрт, тј. или да се одрече Христа или да умре. Марин чувши свога старешину оде код месног епископа Теотекна и упита за савет. Епископ га уведе у цркву, стави га пред Јеванђеље па показујући руком најпре на Јеванђеље а по том на мач, што висаше Марину о бедрима рече му: „избери, храбри муже, једно од овога двога: или мач носити и цару земаљском привремено служити а по смрти вечно погинути, или постати војником Цара небесног, и живот свој положити за име Његово свето, написано у овој књизи, и царовати с Њим у бесмртном животу.“ Марин се одмах одлучи, целива Јеванђеље и оде – кроз смрт у вечни живот.
Созерцање
Да созерцавам чудесно јављање Божје детету Самуилу (Сам. 3), и то:
1. како једни ноћи, када Самуило лежаше, викну га Господ по имену у три маха:
2. како му Господ исказа претњу дому Илијином, због покварености синова Илијиних, и претњу целом Израиљу;
3. како се Господ не хте јавити ни Илији првосвештенику ни синовима његовим но Самуилу, невином отроку.
Беседа
O миротворству Христовом
Те ће (народи) расковати мачеве
своје на раонике, и копља своја на
српове, неће дизати мача народ нанарод, нити ће се више учити боју. (Иса. 2, 4)
Како јасно види пророк Христа Миротворца! Он истиче једно по једно достојанство Спаситељево. Најпре га је истакао као Законодавца новог закона, и то закона за све напоре на земљи. По том је истакао Његову узвишеност изнад свих висина, земаљских и историјских. Сада пак, истиче Га као Миротворца, од чије ће се силе и љубави расковати мачеви у раонике а копља у српове. Да ли је се испунило ово велико пророчанство о миру? Јесте, у пркос тога што још постоје ратови. Гле, ратови међу хришћанским народима нису исто што и ратови међу незнабошцима. Незнабошци су ратовали с поносом, хришћани ратују са стидом. Незнабожачке вере населиле су своје небо само ратницима, хришћанска вера обећава небо светитељима. Као што хришћани понављају, по слабости, и друге неке грехе незнабожачке, тако понављају и грех ратовања. Но Бог испитује срца и зна, с каквим настројењем незнабошци греше а с каквим хришћани. Одрицали су Христа фарисеји, одрекао Га се и Петар. Но фарисеји су Га одрицали са злобом непокајаном, а Петар Га се одрекао са стидом, и опет Га признао с покајањем.
Но шта да кажемо, браћо, о мачевима и копљима страсти, којима убијамо душе своје и душе својих ближњих? О кад би расковали те мачеве у раонике, да дубоко оремо душе и сејемо благородно семе мира Христова у себи! И кад би расковали та копља у српове, да жањемо коров у душама и спаљујемо! Тада би се мир Христов водворио у душама свију нас, као што се водворио у душама светитеља. Ко би онда и помислио на рат против суседа, и народа суседних? О како је дивно виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјег?
О Господе, огњем речи Твоје раскуј оружја рата у нама у справе мира. Теби слава и хвала вавек. Амин.